Velike štete može da pričini, kako pri gajenju paradajza na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru. Štete mogu da iznose i do 30-50%, a u pojedinim godinama čak i do 90%. Poslednjih godina značajno je njegovo prisustvo u zatvorenom prostoru. Osim na paradajzu razvija se na paprici, plavom patlidžanu, duvanu, pasulju, grašku, salati i spanaću. Zaraženi plodovi ostaju nerazvijeni i slabog su kvaliteta. Dolazi do izumiranje grančica i rano propadanje biljaka. Mlado lišće se uvija ka licu ili naličju zbog zadebljanja nerava i postaje krto. Stablo se savija i skraćuje. Tipičan simptom bolesti je bronzasta boja koja se prvo javlja na osnovi naličja lista a zatim se širi po čitavoj liski. Na plodovima nastaju žute i bledocrvene zone oivičene koncentričnim prstenovima. Virus se širi i prenosi isključivo tripsima. Larve tripsa usvajaju virus za najmanje 10 minuta. Međutim, infektivan je jedino imago, kojim se virus prenosi u prirodi. Virus bronzavosti duvana se može suzbiti kombinovanjem različitih mera zaštite. Veoma je značajna proizvodnja zdravog rasada. Zbog toga tople leje paradajza i duvana treba da budu izolovane. Hemijska zaštita rasada i odraslih biljaka od tripsa je obavezna mera, kako bi se sprečilo njihovo prenamnožavanje. Sa primenom insekticida treba početi kada je rasad veličine 5-8 cm, a u polju po rasađivanju i kada se primete prve jedinke tripsa. Treba uništavati i biljne ostatke i korovske biljke.
Zoran Panajotović, dipl.inž.zaštite bilja
Panajotović Zoran
Panajotović Zoran