Kada se flaša vina pretvori u sirće to je pouzdan znak da se ono zarazilo bakterijama koje se prirodno javljaju na vazduhu u voću. Ovo u kombinaciji sa povećanim izlaganjem kiseoniku dovodi do nakupljanja sirćetne kiseline u vinu što se da primetiti po tome da će vino poprimiti oštar miris nalik na aceton. Ali da li se vino ipak prirodno može pretvoriti u sirće? Dok je vinsko sirće prava stvar, boca vina se nikada ne pretvara u sirće koje bi želeli za konzumaciju.
Dva načina za dobijanje vinskog sirća:
Sirće se može napraviti od crvenog vina kada se u vino doda sirćetna „majka“ da bi se stvorilo sirće. Ova „majka“ (Mycoderma aceti) je želatinozni disk koji se stvara na površini ukišeljenog vina a sastoji se od celuloze i bakterija sirćetne kiseline koje pretvaraju alkohol u sirćetnu kiselinu uz pomoć kiseonika i vremena. Sirćetnu majku možemo naći i na dugo odstojalom vinskom ili nepasterizovanom vinu koje je sadržavalo u sebi neprevrelog šećera ili alkohola, gde dobro vinsko sirće može odležavati i 10-15 godina.
Sirće se, takođe može napraviti od crvenog vina u koje se doda 1 dl sirćeta i parče hrastovog drveta, ali ako se želi kvalitetniji proizvod umesto sirćeta može se dodati “kiseli kvasac”, kvasina. Ona se dobija kada se isceđeni sok iz grožđa ostavi na tamnom i toplom mestu da se obavi fermentacija. Po završetku fermentacije tečnost se neko vreme odmori a nakon toga dodavanjem u vino koristi za dobijanje visoko kvalitetnih sirćeta. Inače, sirće se može dobiti i od belog vina samo boja naravno bude daleko slabija. Što duže sirće “sazreva”, to mu je bolji ukus. Ono može biti staro i po par godina.
Vinsko sirće nije samo stvar koja će poboljšati omiljenog jela, već i pomaže da se ostane zdrav i u formi. Vinsko sirće je veoma zdravo za ljudsko telo i odavno se koristi u različitim tradicionalnim medicinama kao lek za nekoliko obolenja. Vinsko sirće ne sadrži holesterol, soli, masnoće, a puno je antioksidanasa.
Cvetković Slađana
Cvetković Slađana