[Stanković SašaUčesnik]

S obzirom da nije ispunjen plan jesenje setve, kukuruz je posejan na 10-15% većim površinama nego uobičajeno. Na najvećem delu parcela usevi kukuruza su do pre mesec dana prema svom izgledu obećavali. Dobar raspored padavina, čak i prekomere do prve dekade juna popravio je situaciju na većini parcela pod kukuruzom. Na terenu se razlikovala situacija u pogledu vremena setve, faze razvoja, primenjene agrotehnike. Pojedini proizvođači su žurili sa setvom i posejali kukuruz već krajem marta. Kasni prizemni mrazevi načinili su značajne štete na rano posejanim usevima kukuruza. Neki usevi su presejani a neki se oporavili. Povoljna vlaga tokom čitavog maja pospešila je razvoj i oporavak mnogih useva. Međutim u velikoj meri je produžila rok setve kukuruza na najvećem delu površina predviđenih da se zaseju ovom kulturom. Ne pamti se ovako duga setva. Dobro urađena agrotehnika, dobro đubrenje, kvalitetna i duboka obrada zemljišta posebno su dale doprinos dobrom izgledu useva na pojedinim parcelama. Međutim dominantna je situacija na terenu nišavskog okruga zakasnela setva, retki sklopovi, slabiji nivo primenjene agrotehnike.
Na terenima nišavskog okruga može videti primetno zaostajanje u porastu i razviću useva kukuruza, na velikom broju parcela kao i suviše retki sklopovi. Iz perioda velike vlažnosti ušlo se u period suše i naglog porasta temperatura. Visoke temperature brzo su isušivale površinski sloj zemljišta, te usevi iz kasnije setve nisu imali najpovoljnije uslove za nicanje pa su stoga ređeg sklopa. Procena je da je za jun deficit vlage oko 100l/m2 vodenog taloga. U fazi intenzivnog porasta i cvetanja, kukuruz ima najveće potrebe za vlagom. Postoje i usevi preterano gustih sklopova, koji su za sad odolevali. Posebno ako je setva ovih useva praćena kvalitetnom i dubokom jesenjom obradom zemljišta, i kvalitetnim đubrenjem uz pravovremneno i kvalitetno suzbijanje korova. Pregusti usevi će naročito biti u problemu sa deficitom vlage. Česte su sušne godine u vegetacionom periodu jarih kultura, i iskustva pokazuju da ne treba preterivati sa gustinom sklopa biljaka kukuruza.
Nedostatak padavina i veoma visoke temperature od preko 380C, u trajanju od preko 15 dana, doprinele su da i usevi koji su do skora imali bujnu zelenu masu počnu da podgorevaju i gube listove. Na višim terenima i težim tipovima zemljišta koja duži period mogu sačuvati rezerve vlage kukuruz za sad izdržava sušu, dok u uslovima lakših tipova peskovitog zemljišta i na nižim terenima usevi kukuruza doživljavaju toplotni udar. U suvom ratarenju većina useva će doživeti toplotni udar i katastrofalan pad očekivanih prinosa. Neophodne su što pre padavine, koje bi popravile situaciju na parcelama.
Navodnjavanje je u ovakvim uslovima neophodna agrotehnička mera u proizvodnji kukuruza, bez koje se nemože zamisliti stabilna proizvodnja kukuruza. Kukuruz je biljka toplijih krajeva ali za svoj vegetacioni period zahteva 700-800 l/m2 padavina ravnomerno respoređenih u toku vegetacionog perioda biljke. Proizvođači koji su navodnjavali kukuruz mogu očekivati visoke i kvalitetne prinose.
Saša Stanković

[Autor]

Članci