[Đorđević GoranUčesnik]

Винова лоза се у пракси размножава вегетативним путем, јер се на овај начин особине
сорти верно преносе на потомство.
Размножавање вегетативним путем се врши на један од следећих начина:
положеницама, резницама и калемљењем.
Положеницама се лоза размножава ради попуњавања празних места у винограду.
Овај начин размножавања је одржив само на земљиштима где не постоји опасност од
филоксере. На везаним земљиштима се може рачунати да ће чокоти издржати 6-8 година.
У ископани јарак дубине 35-40цм се у периоду мировања полаже добро сазрео
једногодишњи ластар чији врх се изведе на површину. Окца која се налазе у јарку се уклоне, а
остављају се само два на врху ластара, преко којих се направи хумка. На то место се постави
притка. Јарак се затим, залије водом, допуни земљом и стајњаком, затрпа и нагази. Наредне
године из окаца ће се развити ластари а из делу ластара у јарку из коленаца ће се развити
адвентивни коренови. У јесен нови чокот се може одвојити од матичног једноставним
пресецањем ластара.
Размножавање резницама – Овај начин размножавања се примењује код подизања
винограда на песковима где не постоји опасност од филоксере, а исто тако и за подизање
матичњака лозних подлога отпорних на филоксеру, без обзира о каквом типу земљишта се ради.
Под резницом се подразумева део једногодишњег зрелог ластара. У пракси се
најчешће користе резнице дужине 35-50 цм. Ако се резница посади у земљу, на
доњем делу ће се развити жиле, а из окца на њеном врху ће се развит ластар. Овако добијена
ожиљена резница се зове прпорак или корењак.
На врху резнице се остави једно окце а доња се уклањају.
Прпорење или ожиљавање резница се врши у добро припремљеном земљишту. Оне се
претходно на горњем крају парафинишу, а затим се постављају у ископан јарак на растојању 8-
10 цм једна од друге. У току вегетације се врши заштита од гљивичних болести, корова и
наводњавање. У јесен после отпадања лишћа врши се вађење и класирање прпорака.
Класирање се врши на тај начин што се у I класу стављају они прпорци који на базалном
делу имају 4-5 симетрично распоређених и добро развијених жила. Ластар мора имати најмање 6-
8 потпуно здрвењених чланака.
Уколико се садња не врши одмах, онда се прпорци морају утрапити да би се сачували од
исушивања и од измрзавања.
Размножавање калемљењем – Пре појаве филоксере винова лоза се размножавала
искључиво резницама. Тек после појаве филоксере на везаним земљиштима се прешло на
размножавање калемљењем домаће лозе на лозне подлоге отпорне на филоксеру. Тако се
ради нешто дуже од сто година.
Калемљење представља спајање зелених или зрелих вегетативних делова лозе у циљу
срастања подлоге и племке и стварања нове биљке. Калемљене се може вршити на различите начине у зависности од места и времена извођења и технике калемљења.
Према месту извођења калемљење може бити:
– Собно калемљење које се изводи у просторијама лозног расадника у циљу
производње лозног садног материјала
– На сталном месту (у винограду) у циљу прекалемљивања постојећих сорти или бржег
умножавања нових сорти.

Коришћена литература: Воћарство и виноградарство( део Виноградарство)
Проф. др Нада Кораћ
Проф. др Петар Циндрић
Доц. др Мира Медић
Доц. др Драгослав Иванишевић

Горан Ђорђевић
ПССС Смедерево

[Autor]

Članci