[Aleksić ValentinaUčesnik]

Karakteristike zemljišta utiču u velikoj meri na razvitak biljaka. Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Meri se pH vrednošću zemljišnog rastvora.Reakcija zemljišta (pH vrednost) javlja se kao edafski faktor i ukazuje na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora.Ukoliko u zemljišnom rastvoru prevladavaju H+joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH –joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+ i OH-jona, onda je zemljište neutralne reakcije.
Kiselost zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka , jer direktno utiče na dostupnost hranljivih elemenata koji se nalaze u zemljištu za njhovu ishranu.
Merenje pH vrednosti zemljišta može pomoći profesionalncima i amaterima kako da bolje razumeju dostupnost nutrijenata, rastrestitost tla kao i vrste biljaka koje se mogu gajiti. pH vrednost zemljišta zavisi od mnogo faktora životne sredine. Za alkalna zemljišta je karakteristično da akumuliraju rastvorne soli i karbonate i često se nalaze u oblastima bogatim krečnjačkim stenama. Kisela zemljišta karakteriše prisustvo slobodnih jona vodonika i aluminijuma koji nastaju zbog kiselih kiša, dodatka đubriva i razlaganja organske materije. Većina zemljišta ima pH vrednost u opsegu između 4.0 i 8.0 u zavisnosti od geologije područja.
Jedan od najbitnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makronutrijenata i mikronutrijenata. Oba faktora su direktno povezana sa pH vrednošću. Kod zemljišta i rastvora za đubrenje, pH će odrediti rastvorljivost nutrijenata, kao i njihovu pristupačnost ili ne pristupačnost. Biljke mogu usvajati hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama.
Zemljišta, čiji je pH između 4.0 i 5.0, smatraju se jako kiselim; rastvorljivost minerala kao što su aluminijum, gvožđe i mangan se povećava i oni mogu postati toksični za biljke. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta.
Ni jača alkalnost nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta. Teška glinovita zemljišta koja su zbijena i nepogodna za obradu prevodi u lakša rastresitija. On ima moć zgrušavanja i zbog toga je u stanju da povezuje sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice. Tako nastaje mrvičasta struktura koja je poželjna za svaki tip zemljišta jer u takvim zemljištima je povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim. 
Zemljišta, u kojima je pH vrednost viša od 8.0 ili 9.0, smatraju se jako baznim; u ovom opsegu vrednosti, nutrijenti nisu rastvorljivi a stoga ni dostupni biljkama. Iako optimalan pH za unos nutrijenata zavisi od vrste biljke koja se gaji, većina raste na zemljištu koje je blago kiselo. Bitno je naglasiti da postoje i optimalne pH vrednosti za razmnožavanje korisnih bakterija u zemljištu, kao što su bakterije koje pretvaraju atmosferski azot (N2) u jedinjenje azota koje biljke mogu koristiti (NH4+). Ovi azotofiksatori se razmnožavaju blizu korena mahunarki kada je pH u opsegu između 6.0 i 8.0.
Kada je reč o značaju monitoringa i merenja pH- vrednosti zemljišta uzorke zemljišta treba redovno analizirati kako bi se odredile potrebne agromeliorativne mere, da bi se obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala za kalcifikaciju potrebno. Primenom postupka svakako valja uzeti u obzir neutralizirajuću vrednost materijala za kalcifikaciju te je obavljati češće s manjim količinama. Primenom prekomerne količine materijala za kalcifikaciju smanjujemo preuzimanje većine hraniva iz zemljišta i podstičemo nepovoljne efekte na intenzitet rasta biljaka kroz duže razdoblje. 
Merenje i utvrđivanje pH – vrednosti zemljišta pored standarnog laboratorijskog načina , moguće je utvrditi direktno u polju pomoću pH- metra ili multiparametarskih prenosnih merača kojima se određuju trenutne vrednosti pH/EC-elektroprovodljivosti rastvora /TDS- sadržaja ukupno rastvorljivih soli u zemljištu .

[Autor]

Članci