Poslednjih godina, gajenje trešnje postaje sve profitabilnija delatnost u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Bitan razlog ovome je mogućnost dobrog plasmana plodova trešnje na tržištu. Sve ovo je uticalo da površine pod zasadima trešanja kod nas imaju rastući trend. U tako intenzivnim uslovima proizvodnje , koja podrazumeva i velika materijalna ulaganja, zdravstvenom stanju ove voćne vrste neophodno je posvetiti veliku pažnju.
Ekonomski značajnim patogenim trešnje u svetu i kod nas se smatraju Monilinia spp., Pseudomonas syringae pvs., Blumeriella jaapii i Leucostoma cincata.
Monilinia spp. kod nas spada među ekonomski najštetnije patogene trešnje. Iz tog razloga se trešnja kod nas tretira redovno fungicidima u fazi cvetanja (1-3 puta) i jednom pred zrenje plodova (vodeći računa o karenci). Gljiva se održava u obliku micelije u mumificiranim plodovima ili zaraženim grančicama, a ostvarenje i širenje infekcije uglavnom vrše konidije. Plodovi prema monilioznoj truleži postaju osetljivi u fazi zrenja. Što su zreliju oni su osetljiviji . U zapuštenim i netretiranim voćnjacima i zeleni plodovi mogu biti zaraženi.
Pseudomonas syringae pvs. je kod nas široko rasprostranjen parazit voćaka. Uzimajući u obzir trend porasta površina pod trešnjom kao i širokog sortimenta može doći do širenja ovog patogena, a shodno tome potrebno je preduzimati i odgovarajuće mere zaštite.
Blumeriella jaapii takođe spada u ekonomski najštetnije parazite višnje i trešnje na našim prostorima. Problem predstavlja u komercijalnim zasadima višnje, a na trešnji uglavnom najveće štete prouzrokuje u rasdničarskoj proizvodnji. Ukoliko se ne vrši hemijska zaštita sadnica trešnje, one ostaju bez listova već sredinom leta. Za suzbijanje ovog patogena na tržištu postoji širok izbor fungicida.
Leucostoma cinctata je polifagni parazit, široko rasprostranjen u umerenom klimatskom pojasu.
Sandra Miletaković, dipl.inž.
PSSS Kruševac
Miletaković Sandra
Miletaković Sandra