[Đurić NebojšaUčesnik]

Varenje hrane kod domaćih životinja-preživara

Proces varenja hrane kod preživara sastoji se iz nekoliko faza: 1. žvakanje, 2. natapanje hrane pljuvačkom, 3. preživanje, 4. fermentativno razlaganje u predželucima, 5. varenje u sirištu i 6. varenje u crevima.

Osnovna razlika između preživara i nepreživara je u putevima kojima se dolazi do materija podesnih za usvajanje, odnosno u toku varenja. Ono započinje žvakanjem hrane. Cilj žvakanja je da primarno usitni hranu, pomeša hranu sa pljuvačkom i stvori zalogaj (bolus) koji životinja može da proguta. Kompletno žvakanje hrane se završava kasnije, kroz proces preživanja u periodima kada se životinja odmara. Obim žvakanja varira pod dejstvom mnogih činilaca. Krava u toku dana načini 40-45 hiljada pokreta vilicama.

Lučenje pljuvačke je izuzetno značajno za varenje hrane kod preživara.
Njime se pomaže žvakanje i gutanje hrane i obezbeđuju soli kalijuma i natrijuma koje imaju puferno dejstvo u buragu (neutralizuju kiseline koje nastaju u procesu fermentacije). Pored ovoga, kroz pljuvačku se obezbeđuju neke hranljive materije (urea, fosfor, magnezijum i hlor) za mikroorganizme u buragu, kao i supstance (mucin) koje deluju protiv stvaranja pene i time sprečavaju nadun. Preživanje je fiziološki proces koji je toliko karakterističan da je po njemu
ova grupa životinja dobila ime (Ruminantia). Ono se sastoji u vraćanju sadržaja buraga u usnu duplju, odvajanja i gutanja tečnog dela sadržaja, ponovnog žvakanja čvrstog dela sadržaja (ostataka hrane) uz dalje natapanje pljuvačkom I gutanja novostvorenog zalogaja. Na ovaj način se hrana veoma efikasno usitnjava čime se olakšava delovanje enzima koje stvaraju mikroorganizmi u buragu.

U buragu se odvija veoma burna fermentacija hranljivih materija hrane pod uticajem enzima koje stvaraju mikroorganizmi. Populacija mikroorganizama se uvećava stvarajući protein (sadržaj svojih ćelija), isparljive masne kiseline I neke druge supstance (vitamini) koje životinja može da iskoristi. U buragu se održava temperatura od 38 do 40 °C i pH između 5,5 i 7,0, uz udeo vode od 50%.

Proces fermentacije praktično kontinuirano teče tokom celog dana, međutim, paralelno se odvija i proces odliva sadržaja iz buraga i mrežavca kroz listavac do sirišta. Nesvareni delovi hrane, mikroorganizmi i razni produkti fer mentativnog razlaganja hrane dospevaju u sirište gde na njih deluje hlorovodonična kiselina (pH < 2,0) i enzimi koje luči želudac. Procesi varenja u sirištu odgovaraju varenju u želucu nepreživara. Amilolitički procesi obuhvataju hidrolizu ugljenih hidrata do glukoze i drugih monosaharida. Proteolitički procesi se odvijaju pod dejstvom HCl i enzima. .Procesi enzimatskog varenja nastavljaju se i u tankim crevima. Tu se odvija najvažnija faza varenja (hidroliza proteina, masti i ugljenih hidrata na sastojke rastvorljive u vodi i podesne za resorpciju). Ovi procesi se odvijaju delovanjem enzima pankreasnog soka, crevnog soka i žuči. Aminokiseline, peptidi, glukoza, slobodne masne kiseline se usvajaju, dospevaju do krvi I dalje ulaze u intermedijarni metabolizam. Nebojša Đurić ,PSSS Užice

[Autor]

Članci