Vađenje krompira

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #592525
    Nešović Nenad
    Učesnik

      Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica
      potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime, ili ako je usev ubrzano dozreo zbog
      delovanja visokih temperatura treba vaditi čim prestane da se ljušti pokožica, a to je najčešće 15 dana
      posle sasušenja cime (kod nekih sorti je taj proces malo sporiji i traje do 20 dana). Nakon ovog
      perioda potrebno je što pre povaditi krompir i smestiti ga u skladište, jer zemljiše nije optimalna
      sredina za njegovo čuvanje, posebno u drugoj polovini leta kada su visoke temperature vazduha i
      zemljišta. Napad zemljišnih štetočina je veoma visok u periodu avgust-septembar, naročito kada se
      prekine sa navodnjavanjem, pa i zbog toga krompir treba što pre skloniti sa njive u skladište.
      Vađenje po toplom vremenu i u suvom zemljištu nosi veliki rizik od povreda krtola i gubitaka
      koji ce se javiti u skladištu posle 2-3 nedelje po vađenju. Gde je to moguće treba nastaviti sa
      zalivanjem od 10-12l/m 2 na svakih 3-4 dana kako bi se krtole održale u kondiciji i zatvorile pukotine u
      zemljištu. Krompir u vreme vađenja treba da ima bar 2-3 procenta tzv. vezane zemlje koja će ublažiti
      povređivanje krtola u vreme mehanizovanog vađenja i kasnije manipulacije, ali i kod ručnog
      sakupljanja krtola. Potpuno ogoljene krtole se veoma lako povređuju u kontaktu sa grudvama
      zemljišta, radnim delovima mehanizacije, ali i prilikom sakupljanja, transporta, itd. Vađenje na
      prevlaženim zemljištima je takođe rizično, jer se sa krompirom u skladište unosi previše zemlje,
      otežava kvalitetno ventiliranje i povećava rizik od pojave bolesti.
      Krtole koje su po prestanku razvoja provele duže vreme u suvom i toplom zemljištu su van
      kondicije, delimično dehidrirane, sa visokom temperaturom mesa i sklone su lakom povređivanju
      tokom vađenja i kod kasnije manipulacije. Povrede su vidljive na površini krtola, ali ih u velikom
      procentu ima i u unutrašnjosi krtole u vidu tzv. modrica. One u značajnoj meri snižavaju upotrebnu
      vrednost krompira za preradu ali i kućnu upotrebu. Modrice se rapidno povećavaju na nižim
      temperaturama krtola ispod 9 o C, kao i kod krtola čija je unutrašnja temperatura preko 28 o C. Optimalne
      temperature za vađenje krompira su 15-20 o C. Zbog toga je u toplom periodu mehanizovano vađenje
      moguće samo nocu i do najkasnije 10 sati izjutra. Ni polumehanizovano vađenje i sakupljanje nije
      bezbedno posle 11 časova.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.