[Đorđević GoranUčesnik]

Sadnice kupine proizvedene ožiljavanjem vrhova izdanaka (kao najraširenijim
postupkom) i drugim načinima razmnožavanja imaju nežan korenov sistem, pa zbog toga treba obratiti posebnu pažnju na vađenje, čuvanje i transport proizvedenih sadnica.
Vađenje sadnica. Sadnice kupine se mogu vaditi u kasnu jesen ili u proleće,
kao i tokom zime ukoliko vremenski uslovi dozvoljavaju. Vreme vađenja zavisi
od načina proizvodnje i od klimatskih karakteristika datog područja. Ukoliko se
sadnice proizvode izdancima, njihovo vađenje treba obaviti u jesen po opadanju
lišća, nakon čega ih odmah treba posaditi na stalno mesto. Kod proizvodnje sadnica
ožiljavanjem vrhova izdanaka vreme vađenja zavisi od toga kada je izvršeno
zagrtanje. Sadnice proizvedene u toplijim područjima, zbog ranijeg zagrtanja
vrhova izdanaka imaju dovoljno vremena za uspešno ožiljavanje do pojave
prvih mrazeva u jesen, pa se mogu vaditi u toku kasne jeseni ili tokom zime.
Međutim, u hladnijim područjima ili ako je zagrtanje obavljeno kasnije zbog
poznog vremena zrenja i kasnije berbe, ožiljavanje je slabije ili nedovoljno, pa se
vađenje u tom slučaju odlaže za proleće.
Vađenje sadnica uglavnom se obavlja ručno uz upotrebu ašova. Sadnice
proizvedene ožiljavanjem vrhova izdanaka treba pre vađenja odvojiti od matične
biljke presecanjem zagrnutog izdanka ili bočne grane makazama na visini oko
30 cm iznad površine zemlje. Odsečeni deo (patrlj) služi kao drška i olakšava
vađenje, pakovanje i sadnju.
Sadnice se klasiraju, vezuju u snopove po 10 ili 25 komada, u zavisnosti
od njihove razvijenosti. Na tako upakovane sadnice se stavlja etiketa, a zatim se
izvodi trapljenje sa ciljem čuvanja do sadnje ili se direktno isporučuju za sadnju.
Čuvanje sadnica. Najbolje je da se sadnice odmah po vađenju sade na
stalno mesto, jer je prijem najbolji, a pri tome se smanjuju i troškovi trapljenja,
kao i eventualni gubici usled izmrzavanja. Ako se radi o većim količinama i odloženoj
isporuci, sadnice se moraju utrapiti u posebno iskopane kanale na oceditom
mestu sa blagim nagibom. Kanal je širine oko 30 cm (za 1 red snopova
sadnica) i dubine 20 do 30 cm. Sadnice se zatrpavaju sitnom zemljom ili strugotinom
uz lagano protresanje i blago nagažavanje supstrata oko sadnica. Ako se
predviđa duže čuvanje, u kanale treba staviti i mamke za miševe. Trapljenje se
može izvesti i u podrumima, gde se sadnice prekrivaju slojem sitnog vlažnog
peska. U novije vreme sadnice se kraće vreme mogu čuvati u dobro zatvorenim
polivinilskim vrećama na temperaturama od 0 do 2 oC. Pre stavljanja u kese sadnice
se moraju tretirati rastvorom nekog fungicida iz hemijske grupe benzimidazola
i sl.
Pakovanje sadnica prvenstveno zavisi od dužine transporta. Najčešće se
pakuje po 50 ili 100 sadnica u polivinilske vreće za kraći transport, što zavisi od
razvijenosti sadnica. Veća pakovanja kupine u vidu bale sa 1.000 komada sadnica,
uz dodavanje strugotine i okretanje korena naspramno jedan prema drugom,
danas se retko koriste osim za duži transport (za izvoz) ili transport železnicom.
Transport sadnica se obavlja različitim prevoznim sredstvima, a najčešće
kamionima. Za duži transport se koriste kamioni hladnjače. Najvažnije je da
transport traje što kraće i da ne dođe do isušivanja ili izmrzavanja sadnica.
Posle transporta sadnice kupine treba raspakovati i dobro navlažiti. Ako
je za vreme transporta došlo do delimičnog isušivanja sadnica, onda koren sadnice
treba potopiti u vodu u trajanju od 24 časa da se osveži, a zatim sadnice
treba što pre posaditi, uz obilno zalivanje.

[Autor]

Članci