[Janković ZoranUčesnik]

За нормалан развој једног плода јабуке, према литератури, потребно је 30 до 50 здравих, функционалних листова. Квалитет плодова је директно повезан са бројем листова.
Лист је вегетативни орган са вишеструком улогом у животу биљке у коме се врши синтеза органске материје (фотосинтеза), разградња органске материје (дисање), транспирација, као и размена гасова (СО2 и О2). Функционисање листа директно зависи од корелације са другим деловима биљке, као и од услова животне средине. Мања лисна маса у односу на оптималну условљава недовољно стварање органске материје, које негативно утиче на развој целокупне биљке, а самим тим и плодова. Већа лисна маса у односу на оптималну утиче на повећану синтезу органске материје, раст и развој биљке и плодова. Повећањем масе плода, повећава се могућност појаве горких пега (Bitter pit) узроковане недостатком калцијума у плоду.
У већини земљишта калцијума има довољно за исхрану јабуке. Калцијум је један од најраспрострањенијих елемената у природи и чини 3,6% земљине коре.
Транспорт калцијума кроз биљку је пасивни процес. Транспорт калцијума из земљишта преко кореновог система кроз ксилем зависи од интезитета транспирације и у нормалним приликама је интезиван. Са друге стране, транспорт калцијума кроз флоем је минималан, тако да новоформирани органи могу да се снабдеју довољном количином калцијума само директно из земљишног раствора.
Поред вишеструке улоге у метаболизму биљке, калцијум има значајну улогу у неутрализацији органских киселина, које настају у процесу фотосинтезе и као продукт метаболизма ћелија. Због тога се калцијум у вишегодишњим биљкама интезивно накупља у листовима, услед чега мали део доспева у плодове, што представља еволутивни одговор којим се биљка одржава у животу. Оксална киселина, као најзначајнији нуспроизвод фотосинтезе, је фитотоксична и доводи до некрозе делова, односно целих листова. Калцијум веже оксалну киселину стварајући со калцијум оксалат који се у виду кристалних друза складишти у средишњем делу листа. Минерализацијом се повећава чврстоћа ћелија и обезбеђује, понекад, заштита од ситних животиња које се хране листовима.
Горке пеге се јављају претежно око чашице, мада могу бити расуте по читавој површини плода. Оне су мрке, плутасте, некротичне, горког укуса који настаје због присуства магнезијума који преузима улогу калцијума у плоду.
Проблем појаве горких пега и других физиолошких промена насталих непосредним или посредним утицајем недостатка калцијума постоји дуго колико и интезивно гајење јабуке. Њихова појава се може спречити на различите начине. Најраширенију методу данас представља фолијарна прихрана средствима на бази калцијума, као што су калцијум нитрат (CaNO3), калцијум хлорид (CaCl2) и др. Овим третманима се, противно општеприхваћеном мишљењу, не снабдевају плодови, јер јони калцијума тешко пролазе кроз покожицу плода, већ се усвајају преко листа. Обезбеђењем листова потребном количином калцијума фолијарним третманом смањује се потреба за калцијумом из земљишног раствора и повлачењем из других органа биљке. Новонастало лишће мора садржати довољну количину калцијума, чија је улога да веже оксалну киселину и спречи њен штетни утицај по биљку. Некроза лишћа услед недостатка калцијума углавном се јавља на земљишту израженије киселости. Тешки метали су у условима повећане киселости приступачнији биљкама од калцијума који тада гради једињења неприступачна за усвајање кореном. Сматра се да је токсичност тешких метала на биљке условљена недостатком калцијума.
Фактори спољашње средине, као и агро и помотехничке мере које утичу на повећање бујности и лисне масе повећавају могућност појаве горких пега код јабуке. Прекомерно ђубрење, нарочито азотним ђубривима, неумерено заливање, кад му време није, претерано оштра зимска резидба, као и повећан ефекат хемијске прореде плодова, узроковаће појаву горких пега. Оптимално спровођење агро и помотехничких мера, према потребама биљака, као и избор сорти које нису склоне стварању горких пега, предуслов је спречавања њихове појаве.
Осим фолијарних третмана калцијумом током вегетације, пожељно је спровођење резидбе на зелено. Уклањањем прекомерне лисне масе, осим смањивања бујности стабала, смањује се и значајна потрошња калцијума, чиме се знатно смањује могућност појаве горких пега на плодовима.

[Autor]

Članci