[Stefanović DejanUčesnik]

Vinova loza može uspevati na različitim tipovima zemljišta. Na dubokim i plodnim zemljištima čokoti su bujni i sa visokim prinosom, ali bolji kvalitet vina se postiže kada se gaji na umereno siromašnom zemljištu. Prinos je obilniji na bogatijim zemljištima, ali je takvo grožđe lošije strukture i balansa, nedovoljno izražene tipičnosti. Zemljište ima kompleksan uticaj na vinovu lozu i sastav bobice jer uslovljava mineralnu ishranu i snabdevanje vinove loze vodom, ali utiče i na dubinu ukorenjavanja i temperaturu u zoni korena.
Landa i Feller (2010) ističu da se uticaj zemljišta može posmatrati i proučavati sa različitih stanovišta – geologije, pedologije i vinogradarstva.

Sa stanovišta geologije se bavi vrstama stena i sedimentnim slojevima. Tip zemljišta je uslovljen matičnom stenom od koje je nastalo. Van Leeuwen i Seguin (2006) ukazuju na postojanje relativno dobre korespodencije između geoloških sedimenata i kvaliteta vina proizvedenih na tim zemljištima, koja je u nekim slučajevima izražena, navodeći primer Chablis-a, gde sva prestižna vina potiču iz vinograda posađenih na Kimmeridge krečnjaku i laporcu, dok iz vinograda na Portlandian krečnjaku potiču manje cenjenija vina petit
Chablis. U mnogim drugim slučajevima znatno je manje očigledna veza geologije i kvaliteta vina, na pr. u Bordou na zemljištima iste geološke podloge proizvode se vina različitih kvaliteta (oligoceni krečnjak u Saint- Emilion i EntreDeux-Mers).

Sa stanovišta pedologije – bavi se tipovima zemljišta i njihovom uticaju na kvalitet vina. Poznato je da se na nekim tipovima zemljišta, kao što su krečnjačka zemljišta, generalno daju vina visokog kvaliteta, dok su neki tipovi zemljišta manje pogodni za dobijanje kvalitetnih vina. Ipak, u svetu se mnoga vrhunska vina dobijaju na sasvim različitim zemljištima, pa je nemoguće izjednačiti mapu tipova zemljišta određenog područja sa mapom potencijala kvaliteta za uzgoj vinove loze. Kao primer, Van Leeuwen i Seguin (2006) navode područje Bordoa, gde se vrhunska vina proizvode na najrazličitijim tipovima zemljišta, kao što su teža glinovita zemljišta (Petrus, Cheval Blanc), alkalna krečna zemljišta (Ausone) kisela šljunkovita (Lafite-Rothschild ) i neutralna šljunkovita zemljišta (Cheval Blanc).

Sa stanovišta agronomske (vinogradarske) prakse – uzima u obzir i interakciju zemljišta i čokota vinove loze. Uticaj zemljišta na vinovu lozu i kvalitet vina iskazuje se preko temperature u zoni korenovog sistema i kroz obezbeđenje mineralnih hraniva i vode (Van Leeuwen i Seguin, 2006). U uslovima hladnije klime, gde je za sorte kasnijeg zrenja otežano sazrevanje (na pr. Cabernet franc u Loire Valley – dolina Loare) temperatura zemljišta može biti značajan faktor ranijeg odvijanja fenofaza i sazrevanja grožđa. Plića i suva zemljišta imaju višu temperaturu u zoni korena od dubokih i vlažnih. Zemljište je sredina iz koje se čokot snabdeva hranjivim elementima. Sadržaj mineralnih elemenata u zemljištu ima direktnog i/ili indirektnog uticaja na odvijanje fizioloških procesa u čokotu, njegovu bujnost, rodnost, kvalitet grožđa. Različiti elementi pokazuju različite uticaje. Jedan od najizraženijih uticaja na bujnost i prinos vinove loze i sazrevanje grožđa ima azot, što je predmet mnogih proučavanja (Bell and Henschke, 2005; Gachons et al., 2005; Delgado et al., 2004; Keller et al., 2001). Usvajanje azota od strane biljke značajno će varirati shodno parametrima zemljišta (sadržaj organske materije u zemljištu, njenog razlaganja i odnosa C:N). Razlaganje i stvaranje zemljišne organske materije zavisi od njegove temperature, aeracije, pH vrednosti i sadržaja vlage. Prisustvo fiziološki aktivnog kreča može usporiti ove procese. Snabdevanje vinove loze azotom iz prirodnih izvora u zemljištu može smatrati sastavnim delom terroir-a i veoma je zavisno od tipa zemljišta (Van Leeuwen et al., 2000). Smanjeno snabdevanje azotom kao rezultat zemljišnih činilaca može biti faktor povećanja kvaliteta crvenih vina smanjujući bujnost čokota i povećavajući sadržaj polifenolnih materija u grožđu i vinu (Choné et al. 2001). Da je kod belih sorata drugačija „situacija“ ukazao je Des Gachons (2005), čija su ispitivanja na sorti Sauvignon Blanc pokazala da proizvodnja belih vina „zahteva“ umeren sadržaj azota kako bi se postigao visok aromatski potencijal u grožđu. Veći stres u snabdevanju azotom, kod belih vina može negativno uticati na aromu.

Zemljišna svojstva se veoma vrednuju pri rejonizaciji sortimenta i označavanju vinogradarskih jedinica (rejona i vinogorja) u cilju zaštite geografskog porekla, jer je značajan njihov uticaj na kvalitet vina. Vina dobijena iz vinograda na krečnim zemljištima ispoljavaju lepši buke, a laka zemljišta doprinose dobijanju mirišljavih vina koja brže sazrevaju. Iako vinova loza može uspevati na različitim tipovima zemljišta, radi dobijanja visokog kvaliteta vina, različite sorte imaju različite zahteve. Tako Chardonney bolje rezultate daje na glinovitijem, a Pinot Noir na krečnom zemljištu. U okviru istog tipa zemljišta, značajan uticaj ispoljava odnos sitnih i krupnih čestica (šljunka i gline). Veća zastupljenost šljunka u plitkim slojevima doprinosi dobijanju lakih i mirišljavih vina, a veća zastupljenost gline utiče na trpkost vina, odnosno veći sadržaj taninskih materija (Milosavljević, 2012).

[Autor]

Članci