Temperaturni faktor utiče na sve fiziološke i biohemiske procese u biljci, a time i na sam rast i razvitak. Osnovni fiziološki procesi u biljkama ( asimelacija, disanje, transpiracija, opsorcija hranljivih materija i vode, i dr ) dešavaju se samo u određenim temperaturnim granicama. Biološki minimum za kontinentalne voćke je + 5 ◦c gde dolazi samo do zaustavljanje rasta a ne do izumiranje voćke. Temperature preko + 35 ◦c u periodu vegetacije imaju negativno delovanje na voćke. Voćke su mnogo bolje prilagođene niskim nego visokim temperaturama. Svi fiziološki procesi se zaustavljalju i prekidaju na visokim temperaturama > 40 ◦c, dolazi do koagulacija proteina. Temperatura biljnih delova je u toplim danima znatno veća nego temperatura okolnog vazduha. Najopasnija je direktna Sunčeva svetlost i mogu nastati ožegotine, koje nastaju kao posledica gubitka vode iz pregrejanog tkiva. Zato prilikom izvođenja zelene rezidbe u toku vegetacije ne treba suvišno skidati mladare, jer oni prave zasen na plodovima a ujedno i štite od ožegotina. Pored ožegotine koje se nađu na plodovima opasne su ožegotine na kori debla i skeletnih grana, jer stada kambijum, i rane vrlo teško zarastaju napravljene od visokih letnjih temperatura. Savremena voćarska proizvodnja je nezamisliva bez protiv gradnih mreža ili mreža za zasen od visokih temperatura i klimatskih promena. Pored ovoga mora se voditi računa prilikom podizanja voćnjaka o biološkim osobinam voćaka i uslovima u pogledu na temperature. Sorte bresve, kajsije, neke sorte šljive, badem i smokva traže uslove sa toplim i suvim letima a jabuka, kruška, višnja, trešnja, ribizla, malina i kupina rađaju obilno i kvalitetan plod imaju u krajevima i lokalitetima sa prohladnim letima. Sa glabalnom promenom vremenskih prilika sve više, biće teže proizvoditi voće u određenim lokalitetima i potrebna će biti dodatna sredstva za postizanje zadovoljavajućeg prinosa i kvaliteta.
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
mr Mitić Aleksandar, PSSS Leskovac
Mitić Aleksandar
Mitić Aleksandar