[Tanasković BrankoUčesnik]

Od opštih osobina zemljišta, pogodnih za uspešno gajenje voćaka, dubina i rastresitost ( aeracija) su jedne od najvažnijih, jer se na sve ostale može efikasnije i delovati.
Duboka, strukturna, aerirana zemljišta, s povoljnim vazdušnim, vodnim i toplotnim režimom, zadovoljavajućim hemijskim i biološkim osobinama ( pogotovu pogodne pH reakcije), odgovaraju najbolje svim vrstama voćaka, iako među njima postoji značajnih varijacija i specifičnosti, kako po vrstama, tako i po određenim tipovima.
Na osnovu dugogodišnjih izučavanja, kao i iskustvenih podataka naučnika (Gruzev, Kanivec i drugi), optimalna za uspevanje većine vrsta voćaka iz grupe listopadnih i suptropskih su sledeća zemljišta: gajnjače, duboki aluvijum, černozem, degradirani černozem i druga, ali pod uslovom da su znatnije propustljiva na dubini 3-4 m. Slabija zemljišta za uspevanje i plodonošenje su lesivirana ili ilumarizovana, pseudoglej zemljišta ili parapodzoli, dok su lošije osobine izražene kod zaslanjenih i plitkih zemljišta.
Jako peskovita zemljišta, a nekada i živi pesak, mogu obezbediti solidno uspevanje voćaka samo ukoliko se značajno obogate organskim materijama, ako im se pruži na osrednjoj dubini debeo sloj pogodnog treseta ( koji predstavlja i odličan regulator vlažnosti), i ukoliko imaju podzemnu vodu pristupačnu apsorpcionom delu korenovog sistema ( što je slučaj u subotičkoj peščari, gde je uspešno gajenje voćaka i na živom pesku).
Međutim, u uslovima visoke podzemne vode i jače nepropustljivosti aktivnog sloja ( dubine 3-4 m) javlja se zablaćivanje, usled čega voćke ne mogu uspevati ni u najekstenzivnijim modelima.
Sam taj proces pokazuje prisustvo glejnog horizonta u zemljištu zasićenog vodom, zelenkastosive, plavosive, a ponekad i pepeljasto bele boje, lepljive i masne konzistencije. On se formira na različitim dubinama, a korenove žile voćaka uginu kada se nađu u ovom horizontu.
Voćke različito uspevaju na zablaćenim zemljištima. Najosetljivije reaguju višnja,kruška, šljiva, jagodasto, bobičasto voće, a slabije jabuka.
Takođe i na zaslanjenost zemljišta pojedine vrste voćaka različito reaguju. Po Kolesnikovu izložene su vrste voćaka po njihovoj otpornosti prema zaslanjenosti zemljišta: badem, kajsija, šljiva,
kruška, jabuka, breskva, orah i japanska jabuka.
Ivanov je utvrdio da breskve mogu podneti značajan salinitet zemljišta ( sa 0,01 % hlora).
Na uspevanje voćaka na različitim tipovima zemljišta deluje u znatnoj meri visina i raspored padavina :
 U područjima s manjim gubitkom vode evapotranspiracijom nego što pritiče padavinama, voćke bolje uspevaju na peskovitim i lakim glinastim nego na težim glinovitim zemljištima, jer se ona lako zabare i izazivaju fiziološku sušu usled nedostatka kiseonika;
 U područjima u kojima evapotranspiracija nadmašuje ukupnu visinu padavina na glinovitim zemljištima voćke bolje uspevaju nego na peskovitim, jer bolje zadržavaju vodu, pri čemu gravitaciona voda ne može izazvati zablaćivanje, pa je vazdušni režim povoljan za razvitak i funkcije korenovog sistema.
Zato je posebno važno da se pre podizanja većih zasada i plantaža voćaka ustanove ispitivanjima i analizama i stručno odrede sve važnije osobine zemljišta na onoj dubini na kojoj se razvija najveća masa korenovog sistema.

Mr Branko Tanasković
PSSS Čačak

[Autor]

Članci