[Miletaković SandraUčesnik]

Mikroflora zemljišta je značajni sastavni i funkcionalni deo zemljišta. Broj mikroorganizama u njemu je veoma veliki. Posebno su brojne bakterije sa sadržajem od jednog miliona do jedne milijarde u jednom gramu zemlje. Posle bakterija u njemu  su  prisutne i razne vrste fitopatogenih i ostalih vrsta gljiva, algi i sl. Smatra se da se u zemljištu, zavisno od tipa, nalazi od 1000 do 3000 raznih vrsta mikroorganizama. Ustanovljeno je da mikrobiološka biomasa zemljišta može da iznosi i do 0,7 tona suve materije po hektaru obradive površine. U toj masi gljive su, učešćem od 60 do 90 procenata najzastupljenije.

Razmena materija ili biološki procesi koje iniciraju i razvijaju njihovi međusobni odnosi mogu biti indiferentni, sinergistički ili antagonistički. Dinamika tih procesa je uslovljena brojnim faktorima sredine biološke i abiološke prirode. Jedan deo zemljišne mikroflore ( gljive i bakterije najčešće) može biti fitopatogen, dok je značajan deo zemljišne mikroflore koristan i od primarnog značaja za život i razvoj gajenih biljaka. Među njima su najznačajnije  nitrifikacione bakterije mikorize i rizosfere u zemljištu. Osim toga, od značaja je i uloga mikroorganizama u razgradnji organskih materija biljnog i životinjskog porekla u zemljištu. Oni takođe učestvuju u razgradnji hemijskih supstanci i zagađivača u zemljištu, a u znatnoj meri i u održavanju plodnosti zemljišta i u stvaranju određene ravnoteže bioloških i abioloških faktora agrobiocenoze.

Zemljišna mikroflora poseduje i značajnu sposobnost regeneracije plodnosti zemljišta i stvaranje, sa agroekološkog stanovišta, potrebne ravnoteže u njemu u uslovima stresnih stanja, prouzrokovanim oscilacijama u visini temperature, vlažnosti i kiselosti zemljišta, intenzivnosti njegove obrade, stepena fertilizacije kao i zastupljenosti i raznovrsnosti primene pesticida.

U zemljište pesticidi dospevaju, radi suzbijanja prouzrokovača bolesti biljaka, štetnih insekata ili radi suzbijanja korova. Uzevši u obzir njihovu specifičnost, većina pesticida koji se danas koriste u fitomedicini, smatraju se netoksičnim za zemljišnu mikrofloru. Izuzetak su pesticidi koji su namenjeni za suzbijanje fitopatogene mikroflore u zemljištu, mada su njihovom upotrebom, zabeleženi, ne samo jednom i stimulativni uticaji korišćenih hemijskih supstanci na mikofloru zemljišta. Jer, slabljenjem učešća fitopatogene mikroflore zemljišta, delovanjem specifičnih, i manje selektivnih fungicida, povećava se u određenoj srazmeri i prostor za aktivnost i ekspanziju antagonističke mikroflore u zemljištu.

Dugotrajna upotreba pesticida može dovesti do razvoja otpornosti među mikroorganizmima, što može otežati kontrolu štetočina i bolesti.

U zaključku, uticaj pesticida na mikrofloru zemljišta je kompleksan i zahteva pažljivo razmatranje. Održavanje ravnoteže u ekosistemima zemljišta ključno je za održivu poljoprivredu. Stoga je važno istraživati alternativne metode zaštite bilja koje bi mogle minimizovati negativne efekte pesticida i podržati zdravlje zemljišta.

Sandra Miletaković, dipl.inž.

PSSS Kruševac

[Autor]

Članci