[Kačarević AnkaUčesnik]

Sistemi konzervacijske obrade, u poređenju sa klasičnim sistemima zasnovanim na primeni pluga, imaju veći potencijal održivog korišćenja zemljišnih resursa. Obrada menja fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta, pri čemu rast biljaka, razvoj i prinos može biti povećan. Međutim, postoje mnogi primeri neodgovarajućeg korišćenja poljoprivrednih zemljišta, što rezultira pogoršanjem njegovog kvaliteta. Na primer, neodgovarajuća obrada može izazvati destrukciju zemljišnih agregata i gubitak organske materije u zemljištu. Sa ove tačke gledišta, konzervacijski sistemi obrade po pravilu poboljšavaju stabilnost zemljišnih agregata u odnosu na klasičan sistem. Ipak, njihova efikasnost zavisi od tipa zemljišta, tipa klime, gajenih billjaka i korišćenja zemljišnih resursa.
Mehanički sastav zemljišta (tekstura) je u velikoj meri konstantna veličina od koje zavisi upotrebna vrednost zemljišta za gajenje useva. Struktura zemljišta predstavlja osnov njegove plodnosti, jer od nje zavisi vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, pristupačnost vode i hraniva, aktivnost mikroorganizama i razvoj korenovog sistema. Izmenom strukture, pomoću odgovarajuće obrade zemljišta, može se korigovati neodgovarajući mehanički sastav. Kvalitetna obrada zemljišta mora obezbediti zastupljenost i raspodelu zemljišnih agregata različitih veličina. Veći procenat krupnih agregata, prečnika iznad 5 mm, je neophodan kod navodnjavanog zemljišta, dok je veći procenat manjih agregata (1-2 mm u prečniku) poželjan u odsustvu navodnjavanja. Prevrtanje zemljišta upotrebom raonog pluga je najefikasniji sistem oranja lakih i srednjih zemljišta. Međutim, na teškim zemljištima prednosti ovog sistema se smanjuju zbog visokih energetskih zahteva prouzrokovanim visokim vučnim otporima oruđa, koji zahteva visoku snagu vuče i teške i skupe mašine. Teške mašine sabijaju zemljište unutar i ispod zone dejstva pluga. Zbijenost u zoni dejstva pluga rezultira grubljom strukturom, većom neravninom površine u suvim uslovima, kao i neprekinutom glatkom plasticom u vlažnim uslovima. Svi ovi efekti dovode do lošijeg stanja setvene posteljice i nicanja useva. Grublja struktura zemljišta može imati i druge negativne efekte kao što su lošiji razvoj korena usvajanje hranljivih materija.
Teška zemljišta kao što je ritska crnica poseduje veoma nepovoljne fizičke osobine: težak mehanički sastav, malu ukupnu poroznost, visoke vrednosti otpora penetracije, veoma nepovoljne vodno-vazdušne i toplotne osobine, slabu propustljivost za vodu kao i visoki mehanički otpor obrade. Navedene osobine uzrokuju i veoma kratak rok za obradu, te je održavanje oranica ritskih crnica veoma složeno.
mr Anka Kačarević
PSSS Padinska Skela

[Autor]

Članci