[Dejan ObadovićUčesnik]

              Утицај ниске температуре на говедарску производњу

 

Ово је период године када произвођачи размишљају о температурним условима у својим објектима као и утицају ниских температура на говедарску производњу.

Како говеда спадају у топлокрвне животиње а то значи да им је температура тела константна и захваљујући механизмима терморегулације одржава се на 38˚ Ц.

У односу на друге врсте животиња говеда су прилично отпорна на утицаје спољашњих фактора као што су хладан ваздух,ветар висока влажност који некад доводе и до смртних исхода.

Та отпорност произилази од дебеле коже,масних наслага које поседује и покривачу од длаке.Тај омотач од длаке до половине зиме све више расте тако да говеда постају све отпорнија.

Уколико је длачни покривач запрљан или влажан знатно се смањује термоизолациона способност.

Економски исплатива производња млека је могућа само у оптималним условима држања говеда.Термички неутрална зона за говеда је 10-20˚Ц. Оптимална температура за млечна говеда износи 10-15˚Ц док зона конфора износи 5-21˚Ц.Оптимална релативна влажност ваздуха је 50-75%. Штале морају бити простране ,високих плафона отворених зидова.Зими температура у шталама треба да буде пар степени виша у односу на спољњу температуру.Штала треба да штити грла од падавина ,ветра,снега промаје а не да их угуси устајалим ваздухом препуним штетних гасова.Ггрлима треба омогућити довољно суве простирке која их штити од хладних подова ,као и од болести папака .

Ниске температуре испод  0˚Ц не морају да утичу знатно на производњу млека.Зими долази до повећања млечне масти у млеку као и суве материје

Критична температура зависно од узраста, расе, длачног покривача може бити и до – 8 ˚Ц.Када су ниске тепмературе у питању посебну пажњу треба обратити на виме и то пре и након муже.Пре муже виме треба што пре обрисати како не би дошло услед влаге до пуцања и стварања малих рана где би се створила могућност продирања микроорганизама док после музе виме треба третирати заштитним средствима.Треба водити рачуна да у зимском периоду након стављања дезинфекционих средстава на виме не остану капи воде које би довеле до замрзавања и оштећења ткива већ чистом крпом треба избрисати виме.

Кравама се зими обично повећава апетит јер је потребна енергија за одржавање сталне телесне температуре па је тако неопходно повећати садржај енергије у оброку.Уносом веће количине хране она брже пролази кроз дигестивни тракта тако да је сварљивост такве хране мања.

Уколико се температуре веома ниске практична препорука је да се краве хране у току ноћи јер варењем хране ослобађа се енергија која помаже да се грла загреју а ноћу су температуре и најниже.За сваки степен ниже температуре испод критиче тачке потребно је 2% више енергије у сувој материји оброка.Уколико грлу није доступна квалитетна храна и уколико оброк није добро избалансиран грла почињу да губе на тежини јер да ти очувале телесну температуру троше телесне резерве.Такве краве имају проблема са репродукцијом ,теле мање виталну телад , немају довољно колострума итд.

Храна која се даје зиме никако не сме бити смрзнута а то се посебно односи на силажу где треба избегавати да се дају површински слојеви и ако је могуће да се сило-тренч отвори са јужне стране јер је могућност смрзавања мања.

Посебна пажња мора се обратити на доступност и квалитет воде у зимском периоду,мора бити чиста,хигијенски исправна ,појилице да нису смрзнуте и да температура воде буде од 5-18 ˚Ц.

Посебно осетљива категорија говеда су телад јер имају мале количине телесних резерви.Термички неутрална зона за телад је 13-20˚Ц у релативну влажност ваздуха 65-80%.Телад се лако адаптирају на ниске температуре уколико имају суву простирку,заштиту од ветра и промаје,падавина и уколико је релативна влажност ваздуха оптимална.

 

[Autor]

Članci