Rast poljoprivredne proizvodnje i produktivnost su od ključnog značaja za postizanje održivog ekonomskog rasta i smanjenja siromaštva u zemljama u razvoju. Pozitivna veza između Rasta poljoprivredne proizvodnje i otvorenosti trgovine sugeriše da liberalizacija trgovine ide sa ekonomskim razvojem. Liberalizacija trgovine i potpuna eliminacija trgovinske barijere su postali popularni u ekonomskoj politici razvijenih zemalja i zemalja u razvoju danas.Tokom predhodnih decenija redovna pojava bile su uvozne i izvozne tarife,kvote,tehničke barijere.
U novije vreme sprovodi se liberalizacija poljoprivrede i u zemljamlja u razvoju. Politika liberalizacije poljoprivrede trebalo bi da poveća dostupnost robe i usluga potrošačima i proširi mogućnosti za poljoprivredni sektor, jačanje konkurencije na tržištu, povećanje investicija, podizanje poljoprivredne proizvodnje.
Značajno mesto u izvozu srpske privrede je rezervisan za poljoprivrednu proizvodnju. Uvoz proizvoda koji pripadaju ovom sektoru u ukupnom uvozu je relativno manje značajan, tako da razmena poljoprivrednih proizvoda doprinosi unapređenju trgovine i platnog bilansa zemlje, bilo putem suficita u ovom delu razmene ili relativno manjeg deficit.
U mnogim zemljama u razvoju, liberalizacija uvoza dovela je do intenzivne konkurencije koja je pretili da ugrozi proizvodnju malih farmera na domaćem tržištu. Takmičenje sa uvoznicima u mnogim slučajevima nije fer. To je zato što uvoz dolazi iz razvijenih zemalja koje su obično jako subvencionisale svoje poljoprivredne proizvođače, pa su s tim u vezi njihove cene dosta niže. S druge strane, poljoprivrednici zemalja u razvoju se obično ne subvencionišu ili su subvencije za poljoprivredne proizvode dosta manje, zbog strukturalnog prilagođavanja, pa je njihova konkurentnost sa uvoznicima nerealna.
Raseljavanje seljaka zemalja u razvoju i njihovih proizvoda zbog liberalizacije trgovine je tako postala predmet globalnih problema.
Janjić Biljana
Janjić Biljana