[Čokojević SanjaUčesnik]

Poljoprivreda je poslednjih godina jedna od najugroženijih grana privrede kod nas jer visina i kvalitet prinosa direktno zavise od vremenskih uslova u toku proizvodne godine.Usled globalnog zagrevanja poslednjih godina se susrećemo sa:porastom srednjih dnevnih temperatura,deficitom vode zbog promene padavinskog režima,sušom.poplavama,kao i sa sve većim brojem žarkih dana u letnjim mesecima.Pojava ekstremno niskih temperatura tokom zimskog perioda ima za posledicu izmrzavanje delova ili celih biljaka.Kao posledica kolebanja temperatura tokom zimskog perioda javlja se pojačana osetljivost pojedinh organa voćaka na mraz.U cilju adaptacije na ovakve klimatske uslove pribegavamo :izboru sorte podloge i terena za podizanje novog zasada. Ove prethodno pomenute mere možemo primeniti i ako u toku zime imamo vrlo malo formiranja snežnog pokrivača što će dovesti izmrzavanje korena ili korenovog vrata voćaka.
Velike temperaturne oscilacije u proleće (pojava poznih prolećnih mrazeva) prouzrokuju izmrzavanje cvetova i tek zametnutih plodova .Kako bi izbegli ili ublažili posledice ove klimatske promene treba pažljivo birati sorte koje kasnije cvetaju, terena koji nije u dolinama i pored reka,koristiti subvencije MPŠV za postavljanje „anti frost“ sistema…
Pojava obilnih padavina u periodu zrenja voća(trešnja, višnja,malina ), i podizanje nivoa podzemnih voda dovode do pucanja i truljenja plodova što umanjuje njihovu tržišnu vrednost,a zabarivanje i do sušenja stabala.Kako bi ublažili posledice ovih ekstrema primenjujemo sadnju adekvatnih sorata,postavljanje protivgradnih mreža i zasene,a u cilju sprečavanja zabarivanja i gušenja korena voćke treba obaviti drenažu.

Najveću osetljivost na visoke temperature u vreme zrenja plodova imaju vrste koje kasno sazrevaju (jabuka, kruška, dunja) kao i vrste koje se odlikuju crnim plodovima (kupina, crna ribizla, borovnica) Ožegotine se najčešće javljaju u julu i avgustu, kada temperatura vazduha pređe 30 °C i najčešće nakon perioda hladnog i oblačnog vremena. Visoke temperature pred berbu usporavaju razvoj dopunske boje kod obojenih sorti.Mere koje se mogu primenjivati u cilju smanjenja posledica izazvanih ovim ekološkim faktorom su izbor položaja (severna strana), postavljanje mreža za zasenu (najčešće protivgradnih mreža), zatravljivanje u međurednom prostoru, orošavanje biljaka vodom.Ove godine je leto bilo sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama i bez padavina što je uticalo na umanjen prinos,lošiji kvalitet plodova,pojavu ožegotina na plodovima,pojavu duplih plodova i slabije razvijenu dopunsku boju plodova.Kako bi ublažili ovakve pojave treba pribeći postavljanju sistema za navodnjavanje,voditi računa o sortimentu , obavljanje zelene rezidbe u manjoj meri nego obično.

Poslednjih nekoliko godine velike štete u poljoprivrednoj proizvodnji prouzrokovali su olujni vetrovi i grad.Posledice ovih nepogoda su loljenje stabala,obaranje plodova i lišća,oštećenja na stablima i plodovima.Mere adaptacije bi trebalo sprovesti postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva,protivgradnih mreža i osiguranje zasada.
Izmenjene vremenske prilike utiču na voće i zbog toga se menja i struktura i načini proizvodnje. Jasno je da klimatski faktori mogu biti ograničavajući faktor za zasnivanje i održavanje rentabilne proizvodnje voća u određenom regionu.Prilikom podizanja zasada potrebno je obratiti pažnju na sve faktore koji mogu uticati na prinos i kvalitet plodova, počev od izbora vrsta i sorata pogodnih za gajenje u datim uslovima i otpornijih na klimatske extreme sa planiranjem kompletnih agrotehničkih mera koje podrazumevaju obavezan sistem za navodnjavanje i protivgradne mreže ili mreže za zasenu.

[Autor]

Članci