[Radulović AndrijaUčesnik]

Poslednjih godina uticaj klimatskih promena na voćarske kulture a i poljoprivredu uopšte sve je  izraženiji . Taj uticaj se ogleda u raznim posledicama u poljoprivredi uglavnom negativnim.Neki od njih su : Pozni prolećni mrazevi, kada većina voćaka završava cvetanje,oplodnju i započinje intenzivan vegetacioni ciklus, mrazevi mogu znatno umanjiti prinos ,ili da ga uopšte nema te godine.Visoke dnevne temperature u letnjem periodu sa nedostatkom padavina nanose velike štete  pogotovu gde nije moguće organizovati  sisteme za navodnjavanje(brdskoplanjnsko područje). U poslednje vreme su jako izražene plahovite kiše koje u kratkom vremenskom periodu donose velike količine padavina na manjim lokalitetima prouzrokujući degradaciju plodnog zenljišta ,praveći bujične kanale , urušavajući puteve , plaveći  i potapajući čitava domaćinstva.Zime postaju „blage“ i pogodne za prezimljavanje raznih patogena (insekata i bolesti biljaka). Mali snežni pokrivač ne obezbeđuje dovoljnu akumulaciju vlage u dubljim slojevima zemljišta .U tom slučaju navodnjavanje postaje preka potreba i uslov za zasnivanje bilo kakve proizvodnje.Potoci ,reke i jezera postaju sve oskudniji sa vodenim resursima pa se i samo navodnjavanje poljoprivrednih kultura dovodi u pitanje na nekim terenima.Nevreme kao što je oluja i grad koji često zahvataju pojedina područja naprave toliku štetu da ni osiguravajuća društva nisu zainteresovana za osiguranje poljoprivrede na tim područijima.

Postavlja se pitanje ,da li je ovih pojava bilo i ranije? Da bilo je ,ali u drugim pojavnim oblicima.

Zime su bile mnogo „oštrije“ ledeni dani su se nizali i po 30 dana kada su minusi dosezali i do -30 stepeni. Snegovi su bili  od 1 do nekoliko metara  u planinskom području i to sve“ kada mu je vreme“,

od januara do polovine februara .Iz takvih zima izlazili su zdraviji narod, biljke i životinje.  Kiše su padale takođe kada su bile potrebne, od maja pa do kraja avgusta ,tihe po nekoliko dana  koje su mogle da nadoknade izgubljenu vlagu u zemljištu , a da se za to vreme vredni ratari odmore.

Bilo je i grada i oluja , ali nisu nosile krovove ,čupale stabla i ostavljale pustoš iza sebe.

Šta učiniti da nam se ove pojave ne dešavaju ,ili bar ublaže ? Svesni smo činjenice da prirodu ne možemo menjati već joj se moramo prilagoditi

Obzirom da su nam nauka i tehnika znatno uznapredovale to su i mogućnosti da se  u budućnosti možemo bolje snaći.

Posledice poznih prolećnih mrazeva mogu se izbeći ili ublažiti na više načina, Najpre izborom vrsta i sorata voća koje su otporne na prolećne mrazeve ili imaju kasnije cvetanje i kretanje vegetacije. Izbor mesta za sadnju i ekspozicija  mogu odložiti kretanje vegetacije. Zatim na raspolaganju nam stoji veliki izbor „anti-frost sistema za orošavanje. Zadimljavanje i zagrevanje voćnjaka na razne načine mogu pomoći da se izbegne kritična temperatura  u vreme cvetanja  itd.

Visoke dnevne temperature  u letnjim mesecima se najefikasnije ublažuju pravilnim izborom ekspozicije parcele pri zasnivanju zasada i postavljanjem protivgradnih mreža , tj ,mreža za zasenu ,samim tim su i zaštita od grada.Noćna orošavanja u vreme intenzivnih vrućina mogu dosta pomoći da ne dođe do ožegotina na plodovima, i listovima

Plahovite kiše , olujni vetrovi i druge nepogode koje ih prate ne mogu se drukčije izbeći već pravilnim izborom parcela za zasnivanje proizvodnje . Izbegavati površine u dolinama u blizini reka i potoka, Iznad zasada sa voćem nepovoljno je da se nalazi velika slivna  površina sa koje se velika količina vode slije u voćnjak.

Mali snežni pokrivač  i posledice koje nosi ova pojava mogu se ublažiti  instaliranjem raznih sistema za navodnjavanje , a pored toga ,jesenje oranje, i jesenja sadnja su  velika prednost  nad prolećnom sadnjom. Duboko uzorano zemljište u jesen je veliki akumulator vlage za letnji period.

Andrija  Radulović,

[Autor]

Članci