[Stanković VladimirUčesnik]

Reakcija zemljišta (pH) je po definiciji negativno dekadni logaritam koncentracije vodikovih jona (H+) i govori nam o stepenu kiselosti zemljišta.

Pod kalcifikacijom zemljišta podrazumevamo meru čiji je cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i normalno.

Kiselost i zakišeljavanje zemljišta je problem globalnog značaja koji limitira
razvoj i prinos ratarskih useva. Zakišeljavanje je process koji može biti povećan aktivnostima čoveka. Stepen zakiseljavanja zavisi od strukture zemljišta, unošenja u zemljište atmosferskih zagađenja, mineralnih đubriva te o primeni agrotehničkih mera. Kisela zemljišta su deficitarna kalcijumom ( Ca ), magnezijumom ( Mg ), Fosforom ( P ) i drugim hranljivim elementima.

Lucerka je biljka indikator kiselosti zemljišta, pa su za gajenje ove kulture najpovoljnija zemljišta neutralne do blago alkalne reakcije pH 6,6-7,5 . Prevelika kiselost, odnosno koncentracija Al3+ jona sprečava razvoj korena lucerke i smanjuje simbiotsku azotofiksaciju .

Lucerka je najtraženija i najkvalitetnija krmna biljka kod nas i u svetu, jer se
odlikuje visokim prinosima tokom cele vegetacione sezone, dajući 4–5 otkosa godišnje, kao i dugim životnim vekom (4–7 godina iskorišćavanja). Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, pečeni kreč, gašeni kreč, laporac, saturacioni mulj itd. Primena kreča i drugog materjala za kalcifikaciju na kiselim zemljištima je za sada jedini način da se delimično reši ovaj problem i omogući gajenje lucerke i zemljištima čija je pH ispod 5,5.

Ogledi koji su rađeni u gajenju luceke bez i sa primenom kreča, na kiselim zemljištima, ukazali su na to da je lucerka jako dobro reagovala nakon tretmana krečom, dajući stabilne prinose i do 4 otkosa godišnje. Povećanje prinosa kod prvog i drugog otkosa je bilo skoro duplirano, kako u pogledu zelene mase tako i u pogledu sena. Ovo je jako bitno jer prvi i drugi otkos lucerke čine ¾ prinosa lucerke. Do povećanja prinosa je došlo i kod trećeg i četvrtog otkosa, ali je ono bilo znatno manje, a daleko veće nego kad kreč nije primenjen. Značajno je napomenuti i to da je prinos bio znatno veći u godinama nakon godine kada je kalcifikacija izvršena, zbog izraženog uticaja Ca i potreba gajenih biljaka za kalcijumom.

Primena kreča i drugog materjala za kalcifikaciju na kiselim zemljištima ne samo da povećava prinos lucerke, već i sadržaj proteina, kalcijuma i fosfora, a smanjuje sadržaj aluminijuma, mangana i gvožđa u suvoj materiji lucerke.

Primena kalcifikacije na kiselim zemljištima i gajenje lucerke utiču i na popravku strukture zemljišta (fitomeliorativni uticaj lucerke i krečnjaka), koji se prenosi u narednih nekoliko godina, što će povoljno delovati na prinos narednih useva, odnosno doprineti
većem profitu u narednim godinama. Takođe, kalcifikacija ima uticaj i na proizvodnju stabilne i kvalitetne stočne hrane, koja će doprineti povećanju prirasta stoke i proizvodnji stočnih proizvoda, što će se takođe odraziti na ekonomsku snagu gazdinstva. Obezbeđenje dovoljnih količina kvaltetne stočne hrane, učiniće gazdinstvo nezavisnim od promenljivih tržišnih uslova i omogućiti planiranje stabilne stočarske proizvodnje.

 

PSSS Negotin, Vladimir Stanković

[Autor]

Članci