[Pipović NeđeljkoUčesnik]

Исхрана је најважнији чинилац који утиче на количину а потом и на састав млека. При томе треба имати у виду да исхрана има највећи утицај у средњем делу лактације (који траје најдуже око 6 месеци).
У почетном делу лактације исхрана има мањег утицаја јер се једним делом одвија на бази телесних резерви створених раније. Основни параметар којим исхрана утиче на производњу млека је однос кабасте и концентроване хране. Повећањем удела концентроване хране у оброку повећава се укупна производња млека, али се тада смањује проценат млечне масти. Kада се повећава удео кабасте хране повећава се проценат млечне масти али опада укупна количина произведеног млека. И учесталост храњења има одређени утицај на количину и састав млека. Повећање нивоа исхране се постиже повећаним уделом концентрата у оброку, што депресивно утиче на проценат млечне масти. Тада је боље да се концентрат даје више пута на дан. Ипак, прави пут је побољшање квалитета кабасте сточне хране. Kада у оброку има више целулозе ствара се и више сирћетне киселине која је прекурсор за стварање млечне масти. Kрајњи продукт ферментације скроба из концентрата у бурагу је највећим делом пропионска киселина. Она се не користи за синтезу млечне масти већ за пораст, тако да су оброци богатији скробом подеснији за исхрану товних грла. Поједина хранива могу да имају специфичан утицај на производњу млека. Познато је да краве дају више млека када се у летњим месецима хране свежом кабастом храном. Међутим, има случајева да у летње време, због честих осцилација у саставу оброка количина млека може да има велике осилације и при томе буде мања него у зимским месецима. Постоје подаци да краве дају више млека на паши него када им се храна даје покошена. Разлог за то је што оне, када се хране слободно, могу да проберу квалитетнију храну. Замена сена силажом доводи до повећања производње млека. Исхрана зеленом храном у пролеће када је у биљној маси више влаге делује депресивно на проценат млечне масти. Веома је важно да се при свакој промени оброка кравама (односно популацији микроорганизама у бурагу) омогући да се постепено привикну. Тај период може да траје дуже или краће, али је најчешће, зависно од промене, од једне до две недеље.
Kвалитет хране
Ниво исхране, сварљивост хранива и концентрација оброка имају већи утицај на производњу млека, него било које појединачно храниво. Састав млека се путем исхране може променити. При томе најлакше долази до промена у проценту млечне масти. Удео протеина је нешто теже изменити, док се на заступљеност млечног шећера практично не може утицати. Треба имати у виду да у организму краве постоје јаки механизми који настоје да одрже производњу и састав млека. Ако треба оне користе и телесне резерве (масно ткиво) да би одржале производњу млека. Један килограм телесне масе обезбеђује енергију за 6-7 кг млека, али протеина само за 3-4 кг. Стога је дефицит протеина више изражен проблем. Удео влакана у оброку битно утиче на садржај млечне масти. Опадање удела млечне масти је нормална појава при преласку са зимског на летњи оброк, што се ублажава давањем одређене количине сена. Давање оброка са већим уделом репе може да доведе до смањења садржаја млечне масти. Такође, ако се кабаста храна сувише уситни, она се мање користи за синтезу сирћетне киселине што доводи до опадања садржаја млечне масти. Постоје специфични оброци којима се може утицати и на састав млечне масти. Хранива која дају такве ефекте су палмина и кокосова сачма које су богате засићеним масним киселинама. Млечна маст има способност да упије одређене мирисе и укусе што ствара потешкоће прерађивачима млека. Неке биљке могу да буду носиоци тих мириса. То је посебно изражено код црног и белог лука, а у мањој мери и уљане репице, као и неких врста силаже. Kада се мужа обавља у отворене посуде може да дође и до индиректне контаминације млека. У млеку могу да се нађу и неке непожељне супстанце пореклом из хране. То се посебно односи на микотоксине, пестициде, хербициде као и резидуе лекова који се користе за лечење неких обољења крава.

ПССС ПОЉОСЕРВИС KЊАЖЕВАЦ Неђељко Пиповић, дипл. инг. Пољопривреде

[Autor]

Članci