Због велике важности укуса и мириса млека вршена су бројна проучавања утицаја различитих хранива на укус и мирис млека и њгових производа. Запажено је да млеко лако прима укус и мирис хране. Првенствено то долази од супстанце које се путем крви преносе у виме а не од супстанци које млеко упије из стајског ваздуха. Специфични утицај планинске паше сматра се веома повољним, а остала хранива која специфично делују на укус и мирис млека сматра се да делују неповољно. Неповољно делују већа количина репе угарњаче, уљана репица, сточна репа, лишће и главе шећерне репе, сточни кељ и друга хранива у већим количинама у оброку. Када се краве први пут пуштају на пашу, онда се одмах може приметити укус траве у млеку али он ускоро ишчезне. Неке биљке на пашњак могу обојити млеко, ако на паши има белог или дивљег црног лука и неких других биљака. Зелена луцерка, зелени кокотац и силажа од лептирњача могу исто тако да проузрокују изразит укус ако се дају кравама непосредно пред мужу. Кукурузна силажа, зелена раж и кромпир имају мање изражено неповољно дејство ако се дају пре муже. На сличан начин укус може имати и луцеркино сено ако се даје мање од 4 сата пре муже.
Запажено неповољно деловање је због бетаина у репама и слачичиног уља у брасикама. Бетаин из репе и репиног лишћа веома брзо у бурагу прелази у триметаламин који даје млеку и млечној масти непријатан мирис, који подсећа на мирис репе. Од пашњачких трава дивљи лук неповољно утиче на мирис и укус млека. Мирис белог лука је толико јак да се респираторним органима може пренети на млеко у току 2 минута, а када се даје храном стиже за један минут,а може нестати тек после 7 сати.
Ако се млеко користи за исхрану деце, треба избегавати у исхрани коришћење споредних производа из прераде алкохола. Разне силаже, такође, утичу на укус и мирис млека, а то је од испарљивих супстанци које настају у процесу ферментације. Мирис силаже преноси се првенствено преко дигестивног тракта али се не преноси на млечну маст, а када се преноси директно из атмосфере тада ароматичне материје не улазе само у водену фракцију млека већ у млечну маст.
Сва хранива која неповољно утичу на квалитет млека треба давати после муже, потом остатке отклонити из стаје, а следећу мужу обавити тек 6 часова након храњења. После муже млеко одмах изнети из стаје. Силажа може бити узрок контаминације спорама Clostcidae, а Афлатоксин производи Aspreigillus flavus.
Vujić Radosav
Vujić Radosav