[Tanasković BrankoUčesnik]

Ђубрење воћака представља основну агротехничку меру која има за циљ повећање приноса и побољшање квалитета плодова, пружањем минералне исхране воћкама. Њиме се поправљају особине земљишта, али и утиче се и на припремљеност воћака да издрже ниске температуре, већу отпорност на сушу, болести и штеточине. Да би се остварили високи и стабилни приноси одличног квалитета воћкама треба обезбедити све хранљиве елементе у оптималним количинама и односима. Само усвајање минералних елемената мора се посматрати са физиолошког становишта, уз активност надземног и подземног дела воћака. Ефикасност искоришћавања хранива од стране воћака може се детерминисати : – садржајем одређених хранива у јединици суве материје воћке; изношењем минералних елемената од стране воћака по јединици површине; и односом појединих елемената који су усвојени.
Садржај хумуса и плодност земљишта утичу на реаговање усвајања унетих минералних елемената. Усвајање ових елемената је боље на сиромашнијем земљишту.
Температура утиче на све физиолошке, биохемијске и друге процесе код воћака, а посебно и на усвајање јона, односно на ефекат минералних ђубрива. Сви се јони не могу усвајати при истим температурама. Доказано је да се при температури 10°. до 12°. C прво усвајају јони фосфора, затим калијума, па тек азота и калцијума На основу тога требало би и тражити објашњења за различите ефекте од минералне исхране воћака, пошто се током године температура земљишта мења, а са тим и усвајање јона. Сматра се да је најбоље усвајање јона при температури 7°-21°. степен, док усвајање јона при температури 32° C престаје, јер је активност корена минимална. При оптималним температурама усвајање јона је брже, јер се убрзава синтеза беланчевина и других једињења, у чији састав улазе усвојени јони, који на тај начин ослобађају место, а на њихова места долазе нови јони из спољне средине. Повећавањем температуре убрзава се дисање, чиме се повећавају органске киселине. Њихова заступљеност изнад одређене количине је штетна. Међутим овај процес неутрализује калцијум, чији се јони тада брже усвајају.
Уколико је алкална реакција земљишта ( pH изнад 7), обично је праћена већим садржајем калцијума и доводи, врло често, до блокирања усвајања калијума, магнезијума, бора, цинка и гвожђа. Често се антагонистички понашају N:P; N:K; K:Mg; Fe:Mn; Zn:Mg i P:Zn. Када се поремете повољни односи, долази до сложенијих поремећаја и тешких последица у исхрани воћака. Веома је значајан утицај pH вредности на усвајање појединих елемената. Највећи број воћака захтева оптималну вредност pH између 5,5 и 6,5. На усвајање јона и ефикасност минералне исхране највише утичу : начин одржавања земљишта, микрофлора, обезбеђеност водом, аерација земљишта и други чиниоци.

Мр Бранко Танасковић ПССС Чачак

[Autor]

Članci