[Mijušković DraganUčesnik]

Radič se kod nas se gaji na malim površinama, najčešće se koristi za ishranu u svežem stanju, poseban značaj ima u ishrani dijabetičara. Kod radiča razlikujemo dva varijeteta: lisnati koji se gaji zbog listova koji mogu biti zeleni, crveni i ljubičasti (lisnata forma i glavati – glavičasti radič) i korenasti koji se koristi za tzv. forsiranje. Uslovi uspevanja: Radič je dvogodišnja biljka u fazi rasada može da prođe stadijum jarovizacije i pri dugom danau već u prvoj godini može da cveta. Optimalna tempereatura za rast i razvoj su 15-18 stepeni, minimalna 6-8 stepeni. Rast se zaustavlja pri temperaturama nižim od 2 i višim od 30 stepeni. . Radič voli otvoreno, osunčano mesto toleriše i malo senke, da bismo imali stabilne prinose bitno je ravnomerno snabdevanje s vodom ( 70-80% PVK). Najbolje uspeva na srednjeteška tj. srednje laka zemljišta Ph 6-7. Obrada zemljišta se izvodi na 20-40 cm a površinski sloj mora biti mrvičaste strukture. U plodoredu dolazi na drugo mesto posle vrsta koje se đubre stajnjakaom ( lisnati se đubri stajnjakaom 20-40 t/ha). Radič se đubri sa 100-120 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i 100-160 kalijuma. Predsetveno unosimo polovinu predviđenih đubriva a druga polovina u vidu prihrane koja se obavlja u fazi formiranja listne rozete. Može da se gaji iz rasada ili direktnom setvom. Setva se obavlja na gredice sa razmakom međurednim od 10-15 cm ili omaške 3-10 gr semena po metru kvadratnom. Dubina setve 0,5-1 cm nakon setve pželjno blago valjanje. Rana prolećna setva obavlja se februar-mart, lisnu rozetu formira za 25-40 dana sa listovima 5-7 cm koji se koriste u ishrani. Letnja setva obavlja se jun-jul u redove 30-50×15-30 cm. Radič gajen iz rasada najčešće se seje u etapama što omogućuje kontinuirano pristizanje za tržište od aprila do juna. Rasađuje se u fazi 3-4 lista (maj-jul) a bere se od jula do decembra. Mere nege ako je iz semena proređivanje u fazi 3-4 listova, kultiviranja najčešće dva i redovno snabdevanje vodom, tj. zalivanje na svakih 5-7 dana sa 20-30 mm vode. Odlične rezultate daju folijarne prihrane koje treba izvoditi zajedno sa zaštitom. U toku vegetacije se izvode 2-3 berbe (odsecanjem ili košenjem listova). Nakon košenja obavezna je prihrana i zalivanje . Lisnati radič pristiže za beru za 60-80 dana a prinosi se kreću od 15-30 t/ha. Korenast radič vadimo u periodu septembar-novembar (pre mraza). Koren koji se vadi treba da bude debljine 3-5 cm i dužine 15-20 cm. Vađenje korena može biti ručno ili mehanizovano, Posle vađenja koren se ostavlja na parceli 4-5 dana složen u humke s lišćem okrenutim spolja , tada se listovi prosuše i hrana iz listova pređe u koren, nakon toga osecamo listove na 2-4 cm iznad glave, tada moramo voditi računa da ne povredimo vegetativni vrh. Takav koren najčešće čuvamo u podrumima u pesku na temperaturi od 1-2 stepena. Forsiranje korena traje 20 dana a obavlja se u tamnim i toplim prostorijama. U leje se unosi svež stajnjak (najbolje efekte daje konjski) čijim se razalaganjem oslobađa temperatura 10-15 stepeni. Na stajnjak se nanosi zemljišna smeša od oko 20 cm. U leje sadimo koren 7×5 cm, tako da vrh ostane iznad površine zemljišta a zatim se prekrije kompostom, slamom ili crnom folijom. Na jedan metru kvadratnom može da se podstiče 300-350 korenova. Optimalna temperatura za pospešivanje radiča je 10-15 stepeni uz redovno zalivanje, razvijaju se listovi izdužene glavice.
U savremenoj proizvodnji radiča danas se uglavnom primenjuje gajenje na policama i mobilnim kasetama gde se uz bolju kontrolu svih useva bolje iskorištava prostor jer se tako na relativno malom prostoru može da proizvodi (pospešuje) veća količina radiča.
Pospešivanje može da se primenjuje sukcesivno u toku cele zime.
Radič iz ovakve proizvodnje pristiže za 2-5 nedelje od sadnje, odnosno kada listovi dostignu dužinu 20-30 cm.Sa površine od 1m ostvaruje se prinos od oko 10-15 kg.

PSSS-Jagodina Dragan Mijušković

[Autor]

Članci