[Nešić BojanaUčesnik]

Dešava se da uprkos velikom prometu, mnoga porodična poljoprivredna gazdinstva zapadaju u finansijske probleme. Loše upravljanje je osnovni razlog zbog kojeg porodična poljoprivredna gazdinstva nailaze na teškoće. Takva gazdinstva često ne prave plan potreba za gotovinom i kod njega može doći do tkz. “krize gotovine”.

Veoma je česta pojava da članovi gazdinstva smatraju da im je potrebna finansijska pomoć, a zapravo je potrebna neka druga, nefinansijska pomoć. U porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, koja dolaze u situaciju nedostatka gotovine, novac može privremeno da smanji napetost, ali dalja zaduženost samo intenzivira osnovni problem.

Da bi se izbegli takvi problemi treba utvrditi koliko je gotovine potrebno za normalno poslovanje. Takođe, potrebno je napraviti finansijski plan da bi se postigao taj cilj. Obično je, za uobičajeno poslovanje porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, potrebno da 10 do 15% obrtnog kapitala bude u gotovom novcu.

Da bi utvrdio koliko mu je gotovine potrebno onaj ko upravlja gazdinstvom mora da zna koliki su predviđeni troškovi za period za koji se pravi finansijski plan. Potom, koliko poljoprivrednih proizvoda treba prodati da bi mogao da plati troškove. Takođe, mora se utvrditi kada nastupaju periodi bez prodaje, kao i periodi najvišeg i najnižeg prometa, da bi se u tim periodima mogla obezbediti odgovarajuća količina gotovog novca.

Osnovni koraci pri upravljanju problema sa gotovinom su:

1. Pripremiti trenutni i tačan bilans stanja. To bi trebalo da pokaže tačan finansijski položaj poslovanja u pogledu vrste i vrednosti sredstava i obaveza. Može se dobiti i uvid u likvidnost analizom strukture duga, uključujući odnos između kratkoročne imovine i kratkoročnih obaveza. Mnoge strategije upravljanja tokovima gotovine su zasnovane na informacijama koje nam daje bilans stanja.
2. Pripremiti mesečnu (kvartalnu) projekciju tokova gotovine za predstojeći period. Budžet novčanih tokova će identifikovati veličinu i vremenski period projektovanih gotovinskih deficita. Takođe, na taj način imaćete uvid u uzroke, ali i u rešenja problema.
3. Saradnja sa zajmodavcima. Korišćenje standardnog finansijskog alata (bilans stanja, bilans uspeha, bilans toka gotovine) je potreban kako bi se komuniciralo sa zajmodavcima o sopstvenim potrebama za kreditom. Ovi alati mogu pomoći u demonstriranju da li je problem privremen i u izradi plana otplate koji je prihvatljiv i za zajmodavca i za poljoprivrednog proizvođača.

Bojana Nešić, dipl.ing. agroekonomije

[Autor]

Članci