Posle žetve strnih žita na parcelama ostaje dosta slame koja se i pored upozorenja spali na parcelama.
Slama u proseku sadrži 85% organske materije, 0,5% azota, 0,12%fosfora i 1,2% kalijuma.Na poljoprivrednim imanjima se uglavnom koristi kao prostirka u proizvodnji stajskog đubriva, kao đubrivo zaoravanjem i za proizvodnju komposta. Korišćenje slame kao prostirka u proizvodnji stajskog đubriva je najbolji način njenog korišćenja.
Pre zaoravanja slame, poželjno je da se isecka na delove dužine 10-15 cm, a sa slamomo se mora unositi azotno đubrivo u količini od 0,6-0,8 kg/ha na svakih 100 kg slame.Unošenje azota putem mineralnih đubriva se vrši zbog širokog odnosa C : N u slami, koja iznosi oko 100:1.Ukoliko se ne bi unosio azot putem đubriva, usled burnog razvoja mikroorganizama, došlo bi do smanjenja pristupačnog azota u zemljištu, što dovodi do gladovanja u azotu kod useva koji se seje posle zaoravanja slame.
Istraživanja su pokazala da zaoravanje slame uz unošenje azota,odnosno zaoravanje 8,8 t/ha slame postiže isti efekat kao i sa 30 t/ha stajskog đubriva.
Korišćenje slame za spremanje komposta se radi na imanjima koja nemaju stoku.Za pripremu komposta od slame, moraju se iseći parčadi veličine 10-15 cm, i složi u sloju visine 30 cm.doda se azot preko mineralnih đubriva u količini od 0,7 kg na 100 kg slame, zatim se gomila isprska vodom ili osokom i ostavi da stoji do zagrevanja na 60⁰C ,kada se vrši sabijanje gomile. Na sabijenu gomilu se ponovo slaže i tako se ponavlja postupak do 2m visine.
Upotreba slame putem spaljivanja ne povećava se niti smanjuje prinos i ovaj postupak je donekle opravdan samo na parcelama koje su jako zakorovljene.
PSSS Šabac savetodavac za ratarstvo SvetlanaZlatarić
Zlatarić Svetlana
Zlatarić Svetlana