[Mihajlović TanjaUčesnik]

Uloga insekata u oprašivanju

Od posebnog značaja je uloga insekata u povećanju prinosa svih sorti koje po svojoj biološkoj prirodi nemaju izraženu sklonost ka većoj rodnosti. Korišćenje pčela i bumbara naročito je korisno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevim eksplozivnog cvetanja.
Na osnovu načina prenošenja polena razlikujemo entomofilne voćke, odnosno voćke čiji se polen prenosi insektima i anemofilne čiji se polen prenosi vetrom. Skoro sve voćne vrste (osim oraha i leske) su entomofilne. Cvet entomofilnih voćaka, svojom građom i sekretom koji luči, primamljiv je za insekte, a oni kretanjem od cveta do cveta prenose i njegov polen i na taj način stvaraju uslove za oplodnju.
Najaktivniji prenosnik polena voćaka je medonosna pčela. U znatno manjem obimu ovu ulogu obavljaju drugi insekti (solitarne pčele, bumbari, muve, tvrdokrilci i sl.). U oprašivanju voćaka pčele učestvuju sa 75 do 90%, a ostatak se odnosi na druge insekte.
Pčela ima osobinu da pri skupljanju nektara posećuje cvetove iste vrste, za razliku od drugih insekata koji posećuju istovremeno cvetove različitih vrsta.
Uspešno posredovanje pčela i bumbara u oplodnji voćaka zavisi od nekoliko faktora: udaljenosti od voćnjaka i jačine pčelinjih društava, povoljni klimatski uslovi za njihov rad, međusobne udaljenosti stabala sorti iste vrste koje se medjusobno mogu oplođivati. Pčele nerado napuštaju košnicu u danima kada su temperature ispod 10°C. Njihova aktivnost počinje na temperaturi iznad 15°C, a najveću aktivnost ispoljavaju pri temperaturama od 21°C. Smatra se da je po jednom hektaru potrebno obezbediti dve do četiri košnice.
Ako se oprašivači unose na plantažu to se radi dva do tri dana pre početka cvetanja. U voćarskoj praksi odavno se primenjuje unošenje pčelinjih društava u voćnjak kako bi posredno pomagala proces oprašivanja.Treba istaći da se pri korišćenju pčela za bolju oplodnju voćaka , pojavljuje problem zaštite pčela od otrovnih hemijskih sredstava koja se koriste radi zaštite voćaka od bolesti i štetočina. Mora se voditi računa da se u fazi cvetanja ne vrše prskanja.
Od posebnog značaja je uloga insekata u povećanju prinosa svih sorti koje po svojoj biološkoj prirodi nemaju izraženu sklonost ka većoj rodnosti, kao što je slučaj kod nekih sorti kruške, recimo krasanke i kleržove maslovke. Korišćenje pčela i bumbara naročito je korisno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevim eksplozivnog cvetanja. Ovo cvetanje se dešava kod svih voćnih vrsta kada vladaju visoke dnevne temperature.
U poslednjih nekoliko godina suočeni smo sa činjenicom da u vreme cvetanja većine voćnih vrsta bude prohladno i kišovito vreme, a s obzirom da pčele ne lete na nižim temperaturama postavila se kao nužnost korišćenje bumbara u procesu oprašivanja. Kod nas nije ustaljena ova praksa, ali se u razvijrnijim voćarskim zemljama ništa ne prepušta slučaju i sve više se koriste bumabari kao oprašivači. Bumbari imaju velike prednosti u odnosu na ostale insekte koji vrše oprašivanje: oni počinju aktivnosti pri temperaturi od 6 do 8°C, aktivni su prilikom kišovitog i oblačnog vremena, zbog svoje veličine i dlakavog tela prenose velike količine polena, rade bolje u zaštićenom prostoru, i dr.
Svakako da će se u buduće voditi više računa o poboljšanju oprašivanja korišćenjem oprašivača kao što su bumbari, solitarne i medonosne pčele, kako bi se utcalo na povećanje kvaliteta i broja plodova.Formiranje i upravljanje staništima u kojima će, na poljoprivrednim površinama, živeti insekti oprašivači značajno će poboljšati biološku raznovrsnost i biće višestruko dobro za okolinu.
Dipl.ing Tanja Mihajlović
PSSS Novi Pazar

Attachments:

• Document.rtf
• Document_2020-04-22.rtf

[Autor]

Članci