[Milovanović Milenković SanjaUčesnik]

ФОСФОР

Фосфор учествује у изградњи сложених беланчевина, нуклеопротеида, а самим тим је неоходан за деобу ћелија и развој меристемског ткива. У младим ћелијама које се деле има неколико стотина до хиљада пута више фосфора него у ћелијама које су престале да се деле. Ова чињеница је изузетно важна код одређивања времена употребе вештачких фосфорних ђубрива. Наиме, младе биљке у почетку растења имају највећу потребу за фосфором, што значи, да биљкама треба у ранијем стадијуму пораста ставити на располагање довољне количине фосфорне хране. Закашњење у ђубрењу фосфорним ђубривима одразиће се на пораст и развиће, а самим тим ће утицати и на висину приноса. Фосфор утиче на брже сазревање биљака,  чиме скраћује вегетециони период. Повећава отпорност према мразу и биљним болестима. Присуство довољне количине фосфорне киселине омогућава да се добро развије коренов систем и условљава стварање јаког стабла. Ова појава је важна за жита јер на тај начин смањују полегање. Фосфор повољно утиче на већу клијавост семена и развој младих биљака.

Фосфор је важан биогени елеменат за нормалан метаболизам већине пољопривредних култура, утиче  и на вегетативни развој и принос. На основу пољских огледа утврђена је велика разлика у коришћењу фосфора за исхрану између појединих култура. Јечам ђубрен фосфором даје за 65,6 пута већи принос, а кукуруз за 4,7 пута, што указује да су потребе за фосфором знатно веће него што су количине фосфора које се налазе у земљишту.

НЕДОСТАТАК ФОСФОРА

Нарочито је изражен у киселим земљиштима и глиновитим. Недостатак фосфора у земљишту се одражава на биљци. Наиме, биљке имају слабу стабљику, тамнозелену, а понекад и црно-зелену боју. Корен престаје да расте, а затим стабло и лишће. Код великог недостатка овог храњивог елемента лишће се увија и стварају се црвенкасте и љубичасте пеге. На тим местима ткиво изумире, лишће опада, а плодови се не образују. Цветање почиње касније.

Симптоми вишка фосфора у земљишту су заправо симптоми недостатка калцијума, магнезијума, јер прекомерна количина фосфора омета снабдевање биљака овим елементима. Ствара се и мањак цинка.

Фосфор није покретљив у земљишту и зато се додаје у јесен и одмах заорава. Додавање фосфора преко лишћа у току вегетације није препоручљиво, јер тада често долази до оштећења листа.

КАЛИЈУМ

Као један  од три макроелемента игра кључну улогу у осигурању здравља биљака. Неопходан је за активацију више од 80 ензима у биљкама, а одговоран је и за усвајање воде од корена ка врховима биљке. Утиче на фотосинтезу, синтезу протеина, метаболизам, транспорт, накупљање угљених хидрата, водни режим, отпорност биљака према ниским температурама и болестима. Бројне ратарске, повртарске и воћарске културе одликују се великом потребом за калијумом  чак су неке  и добиле име „калијумове биљке“.У ту групу спадају сточна репа, сунцокрет, кромпир и др. Недостатак може довести до озбиљних поремећаја у метаболизму биљака, што се огледа и смањењем приноса. Потребе за калијумом су велике у свим фазама узгоја биља. У првој половини вегетације битан је за пораст вегетативних органа, док је у другом делу присуство калијума битно за пигментацију плодова, садржај суве материје, садржај шећера. Код шећерне репе калијум повећава количину шећера, а код кромпира садржај скроба.

НЕДОСТАТАК КАЛИЈУМА

Проузрокује зелено-бледу боју лишћа, тиме што спречава стварање хлорофила. Карактеристично је за недостатак калијума да изазива стварање таласасте површине код лишћа које не изумире постепено већ одједном од најстаријег до најмлађег лишћа. Смањује се фотосинтеза, а појачава процес дисања што негативно утиче на нормалан метаболизам биљака. Мањи је развој вегетативне масе. По ободу листа појављује се некроза ткива, тако да је периферија листа мрке боје, а између нерва је жута боја.

Вишак калијума у природи се ретко јавља, прекомерна употреба  калијумових ђубрива може довести до вишка и као последица тога јавља се недостатак  калцијума, магнезијума, натријума у биљкама.

У земљишту се слабо креће, зато је важно да се изврши његово правилно додавање.

Калијум се додаје у виду различитих минералних ђубрива у току јесени у количини и формулацији која је потребна за одређену врсту искључиво по препоруци добијеној на основу резултата агрохемијске анализе земљишта.

Саветодавац: Сања Миловановић

[Autor]

Članci