[Zoran lazarovUčesnik]

Угарење земљишта је врло важна арготехничка мера у области пољопривреде и одрживог управљања земљишним ресурсима. Угарење или остављање земљишта да „одмара“ је традиционална пракса у агрономији многих земаља. Иако има дубоке корене у историји пољопривреде, посебно у традиционалним системима обраде земљишта, данас није честа пракса у наших пољопривредних произвођача. Разлози за то су различити, али несумњиво изостављањем ове мере убрзава се процес деградације пољопривредног земљишта.
Применом ове мере утичемо на очување плодности земљишта, очување његових физичких, хемијских и биолошких карактеристика, смањење ерозије, смањење негативних последица интезивне пољопривредне производње, а као резултат имамо повећање продуктивности пољопривредних површина.
Обнова хранљивих материја – подразумева природну регенерацију хранљивих елемената у земљишту, тј. природну регенерацију земљишта кроз период одмора, чиме се побољшава квалитет земљишта за будуће усеве.Такође смањено је исцрпљивање азота, фосфора и калијума кроз период без интезивног узгоја.
Повећање органске материје – подразумева подстицање стварања хумуса кроз природне процесе разградње биљних остатака од биљака које се узгајају током периода одмора као покровни усеви (легуминозе, махунарке).
Побољшање структуре земљишта – подразумева омогућавање бољег продирања воде и ваздуха, чиме се смањује збијеност земљишта, а побољшава водно – ваздушни капацитет.
Смањење ерозије – коришћењем покровних усева током угарења спречава се одношење површинског слоја земљишта, чиме се спречава ерозија, збијање земљишта и деградација његових физичких и хемијских својстава.
Смањење присуства корова, штеточина и болести – током одмора земљишта тј. уклањањем услова за њихов развој, прекида се циклус њиховог развоја.
Очување биодиверзитета – применом ове мере подстиче се раст корисних микроорганизама и побољшава укупно биолошко здравље земљишта.
Дугорочна одрживост пољопривредне производње – подразумева дугорочно очување земљишта кроз повећање приноса и истовремено смањење потребе за интезивном употребом вештачких ђубрива и пестицида.

Угарење земљишта је кроз историју имало кључну улогу у очувању пољопривредних ресурса. Иако су модерни агрономски системи смањили потребу за традиционалним угарењем, његова примена и даље има значајну вредност у одрживој пољопривреди и очувању еколошке равнотеже.
Тако да данас угарење као никада пре, треба да буде део одрживих пољопривредних пракси које балансирају између максималне продуктивности и очувања природних ресурса за будуће генерације.

саветодавац за ратарство и повртарство Зоран Лазаров,
ПССС Врање

[Autor]

Članci