Pored pasulja, Srbija uvozi i značajne količine belog luka, iako za njegovu proizvodnju postoje odlični agroekološki uslovi. Znatne količine belog luka uvoze se iz daleke Kine, iako kvalitet zaostaje za domaćim. Beli luk je jedan od najpoznatijih i najstarijih začinskih biljaka, a zbog lekovitih svojstava koje poseduje koristi se u svakodnevnoj ishrani. Sirovi beli luk se koristi za dobijanje većeg broja prerađevina: praha belog luka, soli belog luka, sirćeta belog luka, čipsa od belog luka i sira, čipsa od krompira, hleba od belog luka i dr. Hemijski sastav belog luka je takav da voda čini 62%, 5-6% proteini, 30% ugljeni hidrati, 0,15% masti, a sadrži još i holin, jod, vitamine B kompleksa, vitamin C, provitamin A, mineralne materije: gvožđe, kalijum, sumpor, fosfor, selen i dr. Posle crnog luka beli luk je najčešće uzgajani oblik. Najveći proizvođač belog luka u svetu je Kina (oko 65 % od ukupne svetske proizvodnje), a ostali veliki proizvođači su Koreja, Indija, SAD, Španija, Argentina i dr. Bitan faktor u tehnologiji gajenja belog luka je izbor zemljišta i preduseva. Za preduseve treba birati kulture koje zemljište ne ostavljaju zakorovljeno. Beli luk se može saditi u jesen i u proleće, u zavisnosti od sorte. Jesenja sadnja izvodi se od početka i traje do kraja oktobra, a prolećnu setvu potrebno je završiti najkasnije do 15. maja. Sadnja se može obavljati ručno i mašinski. Prednosti mašinske sadnje ogledaju se u većoj produktivnosti i smanjenju troškova proizvodnje. Produktivnost proizvodnje belog luka u pojedinim zemljama kreće se i do 25.000 kg/ha (Egipat). Vađenje belog luka se obavlja mašinski ili ručno. Beli luk jesenje sadnje obično se vadi u prvoj polovini jula, a prolećni krajem jula. Beli luk koji se sadi u proleće može se koristiti i do 10 meseci, a onaj koji se sadi u jesen koristiti se 4-6 meseci. Veliki problem u ovoj proizvodnji kod nas predstavlja i činjenica da nije organozovana proizvodnja i prodaja sadnog materijala, koji je pod stručnim nadzorom, tako da se za sadnju uglavnom koristi merkantilni beli luk. Razlog zbog čega Srbija uvozi značajne količine belog luka je i nizak prosečan prinos, koji se po nekim procenama kreće oko 3,5 t/ha. U narednom periodu pažnju je potrebno posvetiti i načinu pakovanja, koje mora biti prilagođeno kupcima i zahtevima velikih hipermarketa.
Radovan Ševarlić, dipl.ing.
poljoprivrede za agroekonomiju
Ševarlić Radovan
Ševarlić Radovan