POJAVA, RASPROSTRANJENOST I ŠTETNOST
Ova bolest je konstatovana još 1937 u Škotskoj. Kod nas je primecena od 2002. u Zapadnoj Srbiji.
Bolest se pojavljuje u svim reonoma naše zemlje gde se gaji jagoda, malina i kupina.
Ova bolest izaziva odumiranje korena i samim tim i sušenje cele biljke.
Štete su velike jer kroz nekoliko godina dovode do izumiranja biljaka kao i zagadjenja parcele patogenom.
SIMPTOMI
Ovaj patogen napada jagodu, malinu i kupinu.Napada samo koren pomenutih biljaka
Napadnuti koren se slabija razvija, odumire i dobija mrku boju i kasnije odumire.
Osnovni simptom je susenje biljaka maline. On se najpre manifestuje slabim rastom i razvojem mladih izdanaka. Takodje se desava da kada su plodovi maline razvijeni do dve trecine svoje pune veličine naglo pocrvene a listovi požute.
Ovaj patogen mehanički zatvara sprovodne sudove korena pa biljka iz tog razloga uginjava.
Pomenuti simptomi se pojavljuju tačkasto po parceli. Tokom godina se šire i spajaju u veće površine.
CIKLUS RAZVOJA
Ova glivica se odrzava u zemljistu. Prenosi se zarazenim sadnim materijalom na nove parcele.
Na parceli se prenosi vodom tj veoma visoka vlažnost zemljišta pruža odgovarajuće uslove za širenje ove gljivice
MERE ZAŠTITE
Preventivne mere
Treba koristiti zdrav sadni materijal
Izabrati ocedne i ne zaražene parcele
Obradom i drenažom omogućiti da se suvišna voda odvede sa parcele odnosno pravljenjem bankova prilikom uzgoja maline
Odstranjivanje zaraženih biljaka
Hemijske mere
Borba protiv ove gljivice se ne zasniva samo na jednoj meri. Ona je kontinuirana i kompleksna.
Branko Galovic dipl inz. zastite bilja
Galović Branko
Galović Branko