Kalifornijski cvetni trips -Ovo je introdukovana biljna vrsta poreklom iz Amerike prisutna u našoj zemlji više od dve decenije.Najveće štete nanosi na plodovima paprike i krastavca.To je insekt dužine 1,5 mm sa krilima na kojima su rese.Boja odraslih varira od žute do tamno mrke boje . Larve su još sitnije i svetlije boje.Tokom godine može razviti 15 generacija. U staklenicima napad tripsa počinje već u februaru , a na otvorenom tokom leta. Larve i imaga sisaju sokove sa naličja lista .Usled ove ishrane javljaju se beličaste pege koje se spajaju pa se ceo list može osušiti.Trips prenosi mnoge viruse od kojih je najpoznatiji virus tačkaste bronzavosti paradajza.Takođe pravi direktne štete hraneći se polenom i cvetom , pupoljcima što dovodi do smanjenja prinosa i deformiteta plodova.
Duvanov trips -Insekt prezimljava kao odrastao insekt u zemljištu.U proleće se seli prvo na korove a potom na gajene biljke.Ženke polažu do 80 jaja delimično u tkivo biljaka čak i bez oplodnje(partenogeneza).Kada su visoke temperature ceo razvoj može da se završi za 10 dana.Kod nas se u zatvorenom prostoru javlja najčešće na paprici a na otvorenom na luku i duvanu.Larve i odrasli na licu lista sišu sokove pa povećavaju potrebe biljaka za vodom,Takođe su i prenosioci virusa od kojih je najpozvnatiji virus tačkaste bronzavosti paradajza.
Mere zaštite:Zatvorene objekte treba očistiti od biljnih ostataka,i postaviti insekatske mreže na ulazu.Potrebno je koristiti rasad bez prisustva tripsa. Ženka tripsa polaže jaja tako što legalicom zaseče cvetnu ložu pa joj jaja budu skrivena od uticaja spoljne sredine. Zato treba prilikom primene insekticida dodati i okvašivač.Hemijski je najbolje suzbijati ovu štetočinu kad brojnost dostigne prag štetnosti 1-2 jedinke po listu.Tripsi imaju dosta prirodnih neprijatelja pa prilikom zaštite treba birati selektivne regulatore rasta insekata ili bioinsekticide na bazi entomopatogene gljive B.basiana i azadirahtina,koji imaju minimalni uticaj na predatore.Za suzbijanje tripsa koriste se sredstva na bazi a.m. spinosad i a.m. abamektin.
Đukić Ružica
Đukić Ružica