[Rilak SlađanaUčesnik]

Производња повртарских култура је скоро немогућа без појаве трипса како у затвореном простору, тако и на отвореном пољу. Трипси су изузетно полифагне штеточине те су поред поврћа присутни и на воћу, цвећу, ратарским културама али и на коровским биљкама. Ове штеточине лако мигрирају што им омогућава брзо ширење са отворених простора у затворене, а развијају и велики број генерација ( 12-15 ) током године са кратким животним циклусом.

Трипси су ситни инсекти, дужине 1-1,5мм са танким крилима покривеним дугим ресама. Фотофобни су тако тако да се увлаче у пупољке и цветове. Хране се сисањем биљних сокова, поленом и осталим деловима цвета али се могу наћи и на листу и плоду, те на тај начин утичу на смањење приноса и доводе до деформитета плодова који имају смањену употребну и тржишну вредност. На оштећеном лишћу, на месту убода настају ситне сребрнасто беле пеге које се све више шире и смањује се асимилациона површина. Некрозе се спајају па делови лишћа постају смеђи. Код јачег напада лишће се суши и остаје на биљци. Оштећени цветови вену и опадају што је разлог изостајања оплодње, а самим тим се смањује и принос. Поред директних штета, трипси наносе и индиректне штете јер су преносииоци великог броја биљних вируса. Све наведено указује да су трипси опасне и економски значајне штеточине чије сузбијање мора бити адекватно и комплексно.

У циљу сузбијања ових штеточина неопходно је предузети све агротехничке мере. Уништавање биљних остатака и сузбијање корова нарочито око пластеника и стакленика је обавезна и редовна мера борбе. Постављање бећег броја лепљивих плоча омогућава детекцију и изловњавање штеточине. Постављање густих инсекатских мрежа на свим отворима на затвореним  објектима у којима се производња одвија, такође може смањити њихово присуство.

Хемијско сузбијање трипса је веома тешко и комплексно, првенствено због њиховог скривеног начина живота, а и отпорност на велики број инсектицида је додатна отежавајућа околност. Деловање инсектицида се заснива на сузбијању ларви и имага. Због боље ефикасности неопходно је наизменично примењивати инсектициде са различитим механизмима деловања.

Препарат Dicarzol 50 SP на бази активне материје форметанат-хидрохлорид је најбоље користити за прва прскања јер има каренцу од 28 дана за примену у поврћу.

Laser 240 SC  и Laufer на бази а.м. спиносад (супстанца природног порекла), су такође регистровани за сузбијање трипса и због својих екотоксиколошких карактеристика могу се користити и у органској производњи поврћа. Фотодеградибилни су па имају кратко деловање али се могу применити и до три пута у истој култури. Каренца за примену у поврћу је три дана. На светлости се брзо разлажу и инсектициди на бази абамектина те је препорука за њихову примену у вечерњим часовима, а кареннца им је од 7-14 дана.

Exirel (а.м. цијантранилипрол) је инсектицид новије генерације и регистрован је за примену у поврћу (лук, парадајз, краставац) и у затвореном простору. Може се примењивати и у малини, брескви, нектарини. Каренца овог препарата зависи од биљне културе у којој се примењује и може бити од 1 до 14 дана.

Због скривеног начина живота, важно је напоменути да апликација инсектицида против трипса мора бити квалитетна и са већом количином воде (од 400-600 л/ха) у поврћу, а код воћа је та количина и до 1000 л/ха.

 

Слађана Рилак дипл.инж.

ПССС Крушевац

[Autor]

Članci