Timijan je lekovita, višegodišnja, polužbunasta biljka poreklom iz oblasti Sredozemlja gde se i danas može naći u spontanoj flori. Biljka ima dugu tradiciju upotrebe u lekovite svrhe. Herba sadrži 0,8-1,5% etarska ulja. Danas ova biljka najčešće se uzgaja u plantažnoj proizvodnji. Pod istim nazivom prodaje se i nama više poznata biljka- majčina dušica. Ove dve biljke jesu iz istog roda, ali su različite podvrste i razlikuju se. Timijan raste uspravno, a majčina dušica raste na dole, puzeći. Razlikuju se i po veličini i obliku listova, ali im je ukus dosta sličan.
Timijan ima razgranat i jak koren, koji mu omogućava da uspeva na siromašnom i skeletnom zemljištu.
Iz korena se razvijaju uglavnom uspravne stabljike, visine 25-50 cm. One u donjem delu odrvene, a u gornjem su zeljaste. Listovi su sitni i naspramno raspoređeni. Gornji listovi sa naličja su maljavi. Cvetovi su sitni i razvijaju se u pazuhu listova, čineći rastresitu cvast. Boja cvetova je bela do beloružičasta. Na listovima i krunicama cvasti nalaze se žljezdice koje luče etarsko ulje.
Cvetanje počinje od maja pa traje do kraja septembra. Dobro podnosi visoke temperature a relativno dobro podnosi i niske temperature.
Žetva timijana obavlja se dva puta u toku vegetacije. Prvi otkos stiže krajem maja ili početkom juna. Bere se nadzemni deo biljke u cvetu. Drugi otkos dospeva u septembru. Za proizvodnju semena kosi se nadzemni deo 10-15 dana nakon cvetanja. Pokošeni material ostavlja se u hladu gde seme dozreva.
Prirodno sušenje obavlja se u zasenjenom i promajnom mestu. Pri većoj proizvodnji sušenje se obavlja u sušarama. S obzirom da sadrži etarska ulja,na temperaturi od 40<sup>0</sup>C
Kačarević Anka
Kačarević Anka