[Panajotović ZoranUčesnik]

Duvanov trips je najčešća i najrasprostranjenija vrsta među tripsima. Izrazit je polifag sa velikim brojem biljaka domaćina. Značajna je štetočina duvana i pamuka a kod nas se mogu javiti najviše na luku i praziluku, kupusu, krastavcu, paradajzu, salati, pasulju, lucerki, pšenici, ječmu, kukuruzu, suncokretu, uljanoj repici i korovskim biljkama. Takođe, ima ga i na ukrasnom bilju kao što su kane, muškatle, gladiole, karanfili, itd. Tripsi su prisutni kako na otvorenom, tako i u zaštićenom prostoru.
To je sitan insekt, vretenastog tela, dugačkog do 1 mm. Beličaste je boje, žućkaste ili bledo mrke, pokriven tamnim dlačicama. Krila su uska, prljavo žute boje i obrubljena dugim resicama. Trips pored direktnih šteta (sisanjem biljnih sokova), nanosi i indirektne štete (prenošenjem virusa).
Na duvanu tripsi sišu sokove najčešće duž nerava lišća, tako da na mestima uboda ostaju žutozelene pege, a kada je oštećen veći broj ćelija, zbog ulaska vazduha u njih javljaju se srebrnaste pege ili pruge. Štete koje nastaju usled ishrane tripsa odražavaju se u smanjenju tehnološke vrednosti duvana, pri čemu se list svrstava u poslednju klasu. Na luku se insekti koncentrišu između najšireg lišća i stabljike. Usled njihovog sisanja iz ćelija izbijaju sokovi i stabljika luka dobija srebrnast izgled. Ukoliko je napad jači stabljike postaju smeđe i uginu. Ukoliko dođe do masovne pojave tripsa na kupusu list se kovrdža i suši. Duvanov trips može izazvati i pojavu belih pega na lišću krastavaca i njihovo propadanje.
Duvanov trips ima 5-8 generacija godišnje, prezimljava imago ispod biljnih ostataka, plitko u zemljištu.  U staklarama njegov razvoj teče cele godine. U proleće, se seli najpre na korove, a potom na gajene biljke. Ženke polažu jaja u parenhim lista, tako da su delimično zaronjena u tkivo. Celokupan razvoj na višim temepraturama može da završi za 10 dana. Zbog toga se brojnost jako poveća u veoma kratkom vremenskom periodu. Masovnom razmnožavanju tripsa pogoduju temperature od 25-27°C i relativna vlažnost vazduha od 65%, odnosno, toplo vreme i duži sušni periodi.
Zaštita se zasniva na suzbijanju korovskih biljaka, jer se tako značajno smanjuje brojnost tripsa. Uništavanje ostataka biljaka duvana posle berbe, izbalansirano đubrenje, kao i duboka jesenja obrada znatno smanjuje napad tripsa. Ova vrsta brzo razvija rezistentnost na insekticide. Za hemijsko suzbijanje se koriste aficidi – insekticidi za suzbijanje lisnih vašiju (uz često menjanje grupa insekticida, da bi se usporilo nastajanje rezistentnosti). Prag štetnosti na luku su od 1 do 2 larve tripsa po listu. U usevima mladog luka koji je namenjen za ishranu, nikako ne treba primenjivati hemijske mere zaštite, već samo na usevu za proizvodnju glavica, preparatima na bazi malationa, formetanat-hidrohlorida i imidakloprida, na povrću opšte preparatima na bazi dimetoata, a na ukrasnim biljkama na bazi abamektina, alfa-cipermetrina i malationa, uz dodatak okvašivača. Treba koristiti veću količinu vode i jači pritisak da bi biljke bile ravnomerno prekrivene rastvorom preparata. Pošto napad tripsa često počinje na ivici useva, u početku bi bilo dobro suzbijanje izvesti samo tamo. Najviše dva puta uzastopno u razmacima od 7 do 10 dana treba koristi isti insekticid, koji će delovati na jednu generaciju tripsa, a potom primeniti 1-2 puta insekticid iz druge grupe, tj. mehanizma delovanja i najzad iz treće grupe.
Zoran Panajotović, dipl. inž. zaštite bilja

[Autor]

Članci