[Petrović TanjaUčesnik]

Zbog namene i sastava semena соје, soju smatramo biljkom budućnosti. Koristi se u :prehrambenoj industriji za ishranu ljudi,za ishranu stoke,u proizvodnji ulja. Ovako širok spektar korišćenja soje trebamo zahvaliti sastavu njenog semena koje sadrži: 40% belančevina koje su skoro indentične sa belančevinama mesa,20% ulja,više od 30% ugljenih hidrata kao i vitamina (A,B,C,D,E). Vrlo bitan propratni proizvod  kod soje je sojina sačma koja ima izuzetnu hranljivu vrednost i bitna je u izradi krmnih smeša. Jedina nepovoljna okolnost kod soje a vezana za ishranu stoke je to što se ne može davati stoci sirova već mora biti termički obrađena. To je zbog prisustva inhibitora Trypsina koji uzrokuje slab prirast i inhibiciju hrane kod stoke a i štetan je u probavi. Soja se termički obrađuje 15min.na 130°C.

Soja uspeva na svim proizvodnim područjima gde uspeva i kukuruz. Najkritičniji period za vodom je u fazi obrazovanja mahuna i nalivanja zrna pa joj je zato potrebno oko 100mm padavina. Odlično uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima neutralne reakcije sa povoljnim vodno vazdušnim režimom. Setvu na lakšim i propustljivim zemljištima bez mogućnosti navodnjavanja treba izbegavati.

Obrada i priprema zemljišta za soju obavlja se na 30cm dubine. Osnovnu obradu obavezno izvršiti u jesen zbog akomuliranja vlage koja je veoma dragocena u proizvodnji soje.Već u rano proleće treba izvršiti zatvaranje zemljišta drljačom ili setvospremačem kako bi sprečili isparavanje akumulirane vlage. Setvena površina mora biti mrvičaste strukture do dubine setve a površina mora biti što ravnija jer treba imati na umu da soja obrazuje prve mahune dosta nisko iznad same površine zemljišta tako na neravnim površinama prilikom žetve dolazi do velikih gubitaka. Što se tiče đubrenja ono zavisi od planiranog prinosa i rezervama hrannjivih materija u zemljištu. Za izgradnju 100kg suve matrije soji trebamo obezbediti: 6-9kg/N, 3-4kg/P2O5, 4-5kg/K2O. Vrlo važna činjenica da  je soja leguminozna biljka tj. azotofiksator pa može akomulirati do 300kg/ha azota. Tu sposobnost soja poseduje zbog postojanja kvržičnih bakterija na njenom korenu ali za normalan razvoj tih kvržica bitna je PH reakcija zemljišta a to je neutralna. Kod kisele ili bazne reakcije smanjuje se fiksacija azota pa taj nedostatak azota treba nadoknaditi đubrenjem. Radi bolje fiksacije pre setve seme treba da se inokulira s kvržičnim bakterjama(biofiksin, nitragin). Važno je znati da te bakterije nesmeju doći u kontakt sa direktnom sunčevom svetlošću prilikom procesa inokulacije.

Đubrenje treba obaviti sa osnovnom obrado.t  Treba zaorati NPK formulaciju sa povećanim sadržajem  P2O5 i K2O (10:30:20). Predsetveno koristiti kao startno đubrivo (15:15:15, 16:16:16). Prihranu obaviti  KAN-om samo u slučajevima ako pred fazu cvetanja utvrdimo slab razvoj kvržičnih bakterja sa 100-150 kg/ha čistog azota.

Sa setvom soje treba početi čim temperatura zemljišta na dubini od 5-6 cm bude 10 ⁰C. Optimalni rok je od 15.04-25.04. Kasna setva utiče na pad prinosa.Gustina setve zavisi od grupa zrenja.

-0 grupa:550-600000 biljaka po hektaru

-0-I grupa:500-550000  —//—

-I  grupa :450-500000  —//—

Dubina setve na težim zemljištima iznosi 3-4 cm a na lakšim 4-6 cm. Normalni razmak između redova 40-45 cm, a  kod ranih sorti zbog slabog grananja može biti i 25 cm. Za kvalitetnu setvu vrlo bitno je dobro pripremljeno i ravno zemljište, zbog žetve kao i zaštite jer ujednačenim nicanjem postiže se sigurnost zaštitnih mera od korova u post tretmanima koji su u zadnje vreme u proizvodnji najviše zastupljeni.

Treba napomenuti da 50% soje koja se proizvodi u svetu je genetički modifikovana. Proizvodnja takve soje je kod nas zabranjena što može da dobije na značaju.

Pravilan odabir momenta žetve je veoma bitan. Žetva se obavlja u tehnološkoj zrelosti kada je sadržaj vlage u zrnu od 13 – 18%. Indikator sazrevanja soje je opadanje lišća, 3 – 5 dana nakon opadanja listova sadržaj vlage opadne na 13 %. U poslednje vreme zbog pojave visokih temperatura biljke ubrzano zreju i prelaze faze razvoja pa je seme zrelo a i spremno za žetvu a na biljci se još uvek nalaze listovi koji otežavaju žetvu. Žetva soje se ne preporučuje kada je vlažnost semena veća od 18 %.

Žetva soje se izvodi žitnim kombajnima podešenim za kombajniranje soje. Podesiti rastojanje između bubnja i podbubnja a brzinu obrtanja 500 – 600 obrtaja u minuti to sve treba uskladiti sa brzinom kretanja koja nesme biti veća od 5 km/h dok kod zakorovljenih parcela brzinu kretanja kombajna smanjiti na 3 km/h. Pravilnim podešavanjem kombajna gubici prilikom žetve koji se kreću od 10–20% mogu se smanjiti na 5%.

 

 

 

[Autor]

Članci