[Milovanović Milenković SanjaUčesnik]

Selen (Levisticum officinale) pripada porodici štitarica (Apiaceae).

Veoma je cenjena, mirisna, začinska i lekovita biljka, poreklom je iz Persije koja je kasnije raširena po čitavoj Evropi. U našoj zemlji gaji se po baštama i dvorištima kao začinska i mirisna biljka.

Za uspešno gajenje selena treba da se obezbedi duboko, humusno zemljište povoljnog fizičkog i hemijskog sastava. Podvodna i prevlažena zemljišta nisu pogodna za gajenje ove culture. Selen nema velike zahteve prema toploti, ali zahteva dosta svetlosti.

Selen se ne gaji u plodoredu, jer je višegodišnja biljka. Na istom zemljištu ostaje 3 do 5 godina, odnosno do vađenja korena.  Predusevi ne bi trebalo da budu korenasto povrće (šargarepa, peršun, celer) jer su u istoj porodici, najbolje rezultate daje nakon đubrenih okopavina, posle kojih zemljište ostaje čisto od korova.

Osnovnoj obradi zemljišta treba posvetiti posebnu pažnju jer se ova biljka gaji prvenstveno radi korena. Osnovna obrada zemljišta počinje već tokom leta , kada se vrši zaoravanje strništa, dok se nakon okopavina odmah ore. Oranje treba obaviti na što veću dubinu od 35-40 cm.

Đubrenje za selen treba prilagoditi plodnosti postojeće parcele  kao i očekivanom prinosu . Organska đubriva uvek se unose pod predusev. Mineralna đubriva unose se u zasnivanju zasada kao i u godinama korišćenja , po prestanku vegetacije useva ili rano u proleće. Najveće potrebe ima za kalijumom i na zemljištima prosečne plodnosti doze azota se kreću od 120- 180 kg/ha, fosfora  od 70-90 kg/ha, a kalijuma do 250 kg/ha.

Selen se može razmnožavati vegetativno i generativno. Ako se selen seje , najbolje je učiniti to širokoredim vrstačnim sejalicama. Pošto su biljke selena robusne, preporučuje se međuredno rastojanje od 70 cm, a u redu 30 cm. Sejati se može kako u toku jeseni , krajem oktobra i u toku novembra, kao i u proleće tokom marta. Za setvu 1 ha potrebno je 1,5 do 3 kg semena. Selen se može proizvoditi i iz rasada. Sadnja takođe može biti u jesen, kao i u proleće. Za rasad je potrebno obezbediti oko 48.000 sadnica.

Nega selena obuhvata okopavanje i prihranjivanje. U prvoj godini biljke su jos slabo razvijene pa je borba protiv korova izuzetno važna. Prihranjivanje zavisi od plodnosti konkretne parcele i obavlja se s jeseni ili rano u proleće. U drugoj i trećoj godini razvoja biljke daju cvetonosno stablo koje treba ukloniti pošto se usev gaji radi dobijanja korena.

U prvoj godini gajenja selen daje samo lišće koje se bere krajem leta, kada su listovi u rozeti potpuno razvijeni. Listovi se suše i moraju imati zelenu boju i karakterističan miris. Od druge godine usev se kosi dva puta tokom vegetacije. Prinos lišća po hektaru je 2000 do 3000 kg. Koren selena se vadi kada je zasad tri godine star, a po kosidbi nadzemnog dela. Prinos korena varira od 8 do 10 tona po hektaru sirovog, odnosno 1,5 do 3 tone suvog korena. Od korena se može dobiti od 6-10 kg/ha etarskog ulja.

Korišćena literatura: Tehnologija gajenja lekovitog i aromatičnog bilja u Srbiji, Borivoje Stepanović, Dragoja Radanović

Savetodavac: Sanja Milovanović Milenković

[Autor]

Članci