- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 4 godine, 8 meseci ranije by Milosavljević Zoran.
-
AutorČlanci
-
22.04.2020 u 16:28 #516429Milosavljević ZoranUčesnik
Za upotrebu tečnih organskih đubriva mogu se koristiti više biljnih vrsta koje rastu u prirodi i pristupačne su u pripremi kod biljnih vrsta koje se gaje posebno u povrtarstvu.Za pripremu koriste se kopriva,gavez,hajdučka trava,neven,luk,maslačak,komorač,kupusnjače i dr.Za pripremu treba koristiti vodu kisnicu i naseckanu biljnu masu dotičnih biljaka ili osušene biljne ostatke.Biljke stavljati u drveno bure (kace) ili plastična burad.
Kopriva je kod nas najrasprostranjenija i može se naći na dobroj humusnoj rastresitoj zemlji.Ona je bogata mineralima,najviše gvožđem i azotom koji biljke koriste za rast i razviće velike biljne mase.Za pravljenje najpre treba pripremiti plastično ili drveno bure.Mesto gde će stajati bure treba biti udaljeno od kuće zbog neprijatnog mirisa koji se javlja tokom fermentacije.Tečno đubrivo od koprive se pravi na ovaj način:
Kopriva se pokosi u fazi cvetanja i stavlja u bure.Na jedan kilogram se koristi deset litara vode košnice koja treba da prekrije biljnu masu pod pritiskom.Bure držati na suncu i prekriti ga gazom ili sitnom mrežom kako životinje (insekti) ne bi upadali unutra.Na površini posle par dana će se pojaviti pena a po prestanku vrenja osetiće se prodoran miris.Ovaj postupak traje 15-20 dana.Prvih nedelju dana ne treba ništa raditi a potom svakodnevno drvenim štapom promešati tečnost.Kada tečnost prestane da peni đubrivo procediti.Tečnost je tamne boje i neprijatnog mirisa.Proceđenu tečnost prekriti i držati na hladnom i mračnom mestu do upotrebe.Pre upotrebe treba razrediti tečno đubrivo u odnosu 1:10 i biljke zalivati po oblačnom vremenu ili u večernjim satima.Ostatke koprive treba staviti u kompost.
Od ostalih napred pomenutih biljaka za spravljanje tečnih organskih biljnih đubriva postupak pripreme je sličan kao kod koprive posebno kod gaveza vrlo korisne biljke jer sadrži gvožđe,kalijum,kalcijum,fosvor i mangan.
Dipl.ing.Zoran Milosavljević -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.