Kukuruzna pipa je veoma značajna štetočina na svim područjima gde se gaji kukuruz, ali pored kukuruza ova vrsta može da napada i suncokret. Najveće štete pričinjava u prvim fazama razvoja kukuruza od nicanja pa do 5 lista kukuruza. Pipa obrazuje jednu generaciju
godišnje, prezimljava u zemljištu na dubini 40-100 cm i to u stadijumu imaga. Na površinu izlazi kada je temperatura površinskog sloja oko 10 °C. Taj period u našim uslovima je uglavnom kraj aprila i početak maja meseca. Nakon pojave imago se hrani i ubrzo postaje polno zreo. Nakon kopulacije ženka poleže jaja u zemljište na dubini od 2 cm. Embrionalni razvoj larve zavisi od temperaturnih uslova. Larve se pojavljuju
krajem maja meseca i ne pričinjavaju znatne štete. Hrane se korenom raznih biljaka. Njihov razvoj traje 2-3 meseca i imago se može naći
u zemlji negde u avgustu. Međutim kod ove vrste veće štete pričinjava imago i to onaj u prolećnom periodu. Ova vrste je aktivna i hrani se na biljkama kukuruza pre podne i predveče, dok je za vreme lepog vremena preko dana mirna i sakriva se u pukotinama u zemlji. Ukoliko je vreme svežije i pada kiša ova vrsta nije aktivna. Štete pravi tako što izgriza vegetacionu kupu biljke koja izlaze ispod površine zemlje. Pipa može da nanese štete do 4 lista kukuruza dok biljke koje su razvile 5-6 listova nisu u opasnosti od ove štetočine. Obično se prvo pojavljuje na uvratinama posejane parcele pod kukuruzom. Kritična brojnost je ukoliko u perodu nicanja nađemo 3-5 pipa po m², a može da se vrši i
posmatranje koliko su oštećeni listovi i tu je granica kada je oštećeno 20% lisne mase. Za suzbijanje se preporučuje primena preparata koji imaju respiratorno delovanje.
Dragana Urošević, dipl.inž.zaštite bilja
Urošević Dragana
Urošević Dragana