[Radić DragomirUčesnik]

После вегетативне фазе пшеница прелази у генеративну фазу. У вегетативној фази најважнији процес је јаровизација или температурни стадијум, после кога биљка пшенице прелази у светлосни стадијум. Ако из неког разлога биљка није прошла први стадијум (веома касна сетва, високе температуре и др.) не може да пређе у други. Тако нпр. ако се озима пшеница посеје у марту, не може да порасте у стабло ни да формира клас, цвет и семе, без обзира што је изложена дужем дневном осветљењу од 14 часова. Основни услов за прелаз из вегетативне у генеративну фазу је дужина дана. Наиме, пшеница препознаје промену годишњег доба када у другој половини марта дан постане дужи од ноћи, најбоље је преко 14 сати. Реакција биљке на различиту дужину дана се зове фотопериодизам или светлосни стадијум. Према лабораторијским испитивањима, чак и пшеница која је прошла стадијум јаровизације, а биљка је држана нпр. на десеточасовном осветљењу, само је вегетирала, остала ниска и није могла да пређе у генеративну фазу. И док су ендогени процеси јаровизације везани за вегетативну купу, светлосна фаза се одвија у свим зеленим деловима биљке. Према лабораторијским испитивањима, довољно је да један лист буде изложен промењеном светлосном режиму да би биљка могла да цвета. Још 1936. године постављена је хипотеза да се под утицајем светлости образује супстанца, која побуђује цветање, па је зато названа флориген. Нажалост, ни до дан данас није откривена његова права природа и биохемијски састав. Претпоставља се да се флориген формира у листовима, а одатле се симпластом и флоемом премешта у вршне пупољке. Да би светлост могла да изазове одговор биљке, мора да постоје и пигменти за њено усвајање, а то су сензорски пигменти (за разлику од фотосинтетских пигмената хлорофила и каротеноида, који учествују у стварању нове органске материје). У сензорске пигменте спадају фитохром, криптохром и УВ-а и УВ-б фотосензори. Фитохром препознаје црвени део спектра и има два реверзибилна облика, П-660 и П-730. У мраку се ствара само П-660 и то је неактиван облик. Под дејством светлости он се претвара у активан облик П-730. Овај активан облик је, у ствари, сигнал који активира одређене гене, који даље утичу на промену ћелијских функција. Оваква улога фитохрома је веома слична улози фоторецептора родопсина у оку људи и животиња. Фитохром је најодговорнији за фотопериодизам, али за оптимални одговор на услове осветљења потребно је садејство са осталим фотосензорним пигментима, зато што они реагују на друге боје из спектра светлости. Зависно од сорте, потребно је 15-30 дана, који ће бити дужи од ноћи, и толико траје светлосни стадијум. После овог стадијума дужина дана не утиче на даљи развој биљке, али биљка улази у трећи стадијум, који се зове спектростадијум и у коме даљи развој биљке зависи од квалитета светлости, тј, од спектралног састава светлости.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci