Svarljivost pojedinih hraniva i obroka zavisi od njihovog hemijskog sastava, fizičke forme, ali i od vrste i kategorije domaćih životinja. Znatan uticaj na svarljivost ima količina i sastav sirove celuloze. Ona hraniva koja imaju malo celuloze lako se vare i spadaju u hraniva visoke svarljivosti. Povećanjem celuloze, smanjuje se svarljivost i povećava se razlika u svarljivosti između različitih vrsta domaćih životinja. Hraniva sa većim sadržajem celuloze su pogodnija za ishranu preživara, jer se ona lakše vari u jako razvijenoj mikroflori buraga. Konji vare hraniva sa puno celuloze znatno slabije od preživara, ali zavaljujući razvijenom slepom crevu, mnogo bolje od svinja i živine. Živina najslabije vari ovakvu hranu.
Depresija u svarljivosti javlja se povećanjem udela celuloze u hranivu, ali u nekim slučajevima i sa povećanjem lako svarljivih ugljenih hidrata. Pojava depresije sprečava se dodavanjem proteina koji stimulišu aktivnost mikroflore. a sem toga deluju na sekreciju žuči i pankreasa. Svarljivost proteina se kreće od 60-80% u biljnoj hrani, do čak 90% u hranivima životinjskog porekla. Povećanje proteina do neke granice u obroku može povećati i svarljivost masti.
Masti se u obrocima nalaze u malim količinama i zato nemaju neki veći uticaj na svarljivost obroka. U principu one se u malim količinama lako vare, a u većim teže. Velika količina organskih kiselina dovodi do smanjenja svarljivosti.
Količina unete hrane u organizam ima uticaja na svarljivost. Kada se unese veća količina hrane odjednom, slabi svarljivost, jer se smanjuje dejstvo sokova za varenje.
Joksić Goran
Joksić Goran