- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 13 godine, 5 meseci ranije by Stajić Mica.
-
AutorČlanci
-
09.06.2011 u 17:53 #513501Stajić MicaUčesnik
Vilina kosica spada u najopasnije i ekonomski najštetnije korove koji se sreću na lucerištima. Naime ovaj parazitni karantinski korov svojom pojavom na parcelama pod lucerkom i crvenom detelinom može da načini ogromne štete posebno ako se ne vrši njegovo suzbijanje.
Vilina kosica direktno (parazitira) napada stablo lucerke i crvene deteline,sišući sokove,usled čega napadnute biljke zaostaju u porastu i uginjavaju, te ostavljaju prazna mesta – ćelave parcele. Usled jačeg napada ovg karantinskog parazitnog korova usevi su proređeni, pa se ne isplati njihovo gajenje, te često puta dolazi do preoravanja useva u drugoj ili trećoj godini, iako znamo da je vek lucerke od 7-10 godina.U lucerištima ova parazitna biljka može da se nađe u oazama i rasuta po celoj površini.Bez obzira na način javljanja borba sa ovom karantinskom-parazitnom biljkom nije jednostavna. Poljoprivredni proizvođači bi trebalo nakon prvog otkosa da pažljivo pregledaju svoja lucerišta i parcele pod crvenom detelinom i da i najmanju zarazu viline kosice obeleže i nakon toga pristupe njenom suzbijanju.
Izvori zaraze lucerke i crvene deteline vilinom kosicom su: seme,korovske biljke koje su domaćini lucerke,voda za navodnjavanje,životinje koje se napasaju na lucerištima i korišćenje stajnjaka u kome se nalaze semena viline kosice.
Suzbijanje:
1. Setva čistog semena bez prisustva semena viline kosice,jednogodišnja je biljka razmnožava se semenom;
2. Izbor parcela za zasnivanje lucerišta- najmanje 5 godina plodored;
3. Mehanički uklanjati biljke viline kosice-košenje žarišta zakorovljenosti,plamenom i čupanjem , biljki hraniteljki,ako je njeno prisustvo uočeno sporadično;
4. Duboko oranje ako neznamo istorijat polja;
5. Koristiti organska đubriva samo od životinja koje se nisu napasale i hranile biljkama na kojima je primećeno prisustvo viline kosice. Kao i izbegavati ispašu sitne stooke na parcelama koje su tek zasejane;
6. Stalni pregled parcela pod licerkom i crvenom detelinom;
7. Hemijske mere borbe herbicidima mogu biti izuzetno efikasne ako su žarišta jasno izdiferencirana i u oazama onda se mogu koristiti preparati na bazi a,m: dikvat-dihlorid i dikvat-dibromid u količini od 5l/ha uz dodatak okvašivača tako što se istretiraju žarišta (oaze) i zahvati se deo useva.Naakon primene preparata uništi se nadzemni deo useva koji se kasnije regeneriše.Dok mesta gde je bila vilina kosica ostaju gola-prazna.Preparati sa a.m. propizamid u količini od 3-4 kg/ha koriste se posle prvog košenja u zasnovanoj lucerki i crvenoj detelini.Mica Stajić, dipl.inž. zaštite bilja
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.