[Stojanović DušanUčesnik]

Preventivne mere kontrole i modifikacija staništa

Glavna preventivna mera kod suzbijanja ovih štetočina su agrotehničke mere kojima remetimo uslove za njihovo nastanjivanje, jer bez hrane i skloništa od predatora se ne mogu nastaniti. To se postiže kultivacijom, herbicidima i kosidbom travnjaka. Sneg s druge strane pravi im dobro sklonište i gde budu veće gomilice snega tu mogu nastati značajnije štete. Postavljanje mreže visoke 30-ak cm i 10 cm ukopane u zemlju, i postavljene oko celog travnjaka. Cilj ovoga je onemogućavanje ulaska kako iznad tako i ispod zemlje šetnih glodara i krtice na travnjak. To je prvi vid odbrane i najefikasniji jer ukoliko nema nastanjivanja neće biti ni štete od pomenutih štetočina. Žica mora biti prigodnog nerđajućeg čvrstog materijala, da se uklapa u dekorativnu funkciju travnjaka i da njeno prisustvo bude bezbedno za ljude i kućne ljubimce.

Fizičke mere kontrole

Zamke su ekološki opravdan i efikasan način suzbijanja ukoliko se štetočine ne nalaze u prevelikom broju i na velikoj površini. One se postavljaju blizu aktivnih tunela za ishranu ili u same tunele. Kod krtice potencijalne aktivne rupe posmatramo u roku od 24 h i ukoliko je izbačena veća količina zemlje, to je znak da se radi o frekventnom tunelu kroz koji krtica prolazi relativno često i gde možemo primeniti mere suzbijanja. Slepo uče ima malo manji sistem kanala ali kroz njih prolazi na svakh par sati i kanali su bliži površini zemlje. Zamke su bezbedan način suzbijanja pogotovo ako je travnjak posećen od strane kućnih ljubimaca i dece. Masovno se primenjuju dva glavna tipa zamki – makazaste klopke i polucevne klopke, koje se ukopavaju. Treći tip, američka harpun klopka, još nije našao značajniju primenu u Evropi jer se koristi površinski, a to ima svoje nedostatke jer narušava izgled travnjaka i privlači pažnju. Klopke živolovke funkcionišu tako što se mamac ubaci unutar ukopane klopke u tunelu i životinja zarobljava i kasnije odnosi na neko udaljeno vangradsko mesto. Ovo je humaniji i legalan metod jer je zakonski kod nas zabranjeno ubijati krticu. Uvežbana osoba može da postavi samo do 80 klopki dnevno, dok se ulov kreće od 20-40 krtica dnevno. Kontrola zamki kod slepog kučeta je na svakih 3-4 dana. Ostale fizičke metode borbe: ultrazvučni uređaji koji nisko-frekventnim vibracijama uznemiravaju i plaše krticu i sitne glodare (samo ponegde prisutni na evropskom tržištu). U praksi se pokazuje da u početku imaju efekta ali se kasnije štetočine adaptiraju na nju, što predstavlja manu ovog uređaja.

Hemijske mere kontrole

Otrovni mamci se stavljaju u rupe ili skloništa ili staze gde se hrane glodari. Ručno apliciranje ovih mamaka je jedino moguće primeniti u urbanim sredinama. Otrovni mamci, gliste sa strihnin hidrohloridom, kao i zrnevlje tretirano strihinom (0.5.%) smatraju se najefikasnijim sredstvom za kontrolu krtica i slepog kučeta, sa efikasnošću 75%. Na našem tržištu nije registrovan preparat (jeste na Američkom). Mamci su letalni pri jednokratnom unosu. Gde je povećano prisustvo dece i kućnih ljubimaca preporučuje se primena mamaka na bazi antikoagulanata. Njihova mana u odnosu na ostale otrovne mamke je što je potrebna veća količina primene kao i višekratna primena, dok je njihova prednost što ne izazivaju strah od mamaka kod glodara i krtice. Kod krtice za pripremu mamaca su ispitani varfarin, hlorofacinon i bromoform, ali su se pokazali kao neefikasni. Za glodare pored pomenutih antikoagulantnih jedinjenja registrovani su kod nas i flokumafen, bromadiolon, holekalciferol i brodifakum, a od neantikoagulanata Na-selenit, dok celuloza kod nas nije registrovana. Fiziološki efekat, pored razlika u hemijskoj struktiri ovih jedinjenja, je kod svih isti. Za uginuće životinja potreban je period od 4-12 dana. Mamci na bazi alfahloraloze danas su jedini u primeni u Evropi, samo u Francuskoj . umereno efikasni. Veštački crvoliki mamci na bazi brometalina, koji se primenjuju u SAD, još nisu ispitani i ni registrovani za evropske krtice. Mere opreza prilikom trovanja slepog kučeta: zatrovano može izaći na površinu zemlje i bauljati i tako postati lak plen životinjama koje mogu biti zatrovane sledeće u lancu ishrane. Registrovani su razni repelenti u ukrasnom bilju koje možemo primeniti i u travnjacima. Mana njhivoja je što su skupi i imaju relativno kratko dejstvo i efektivni su jedino tokom sezone, pa se zato smatra da su zamke daleko isplativije i efikasnije. Fumigacija je najrasprostranjeniji metod kontrole glodara i krtica na većim površinama i (Velika Britanija, Belgija, Danska, Nemačka, Francuska i istočno evropske zemlje), efikasna 50-60%. Primena se sastoji od ubacivanja u tunelu tablete ili pelete aluminijum fosfida ili cink fosfida u kontaktu sa zemljišnom vlagom oslobađaju gas fosfin. Mere opreza: Obavezno vidno obeležiti mesta aplikacije! Karakteristike fumigacije: fumigacije zahteva veći utrošak rada i tretiranje cele površine; skuplja od primene mamaca; nepodesna na peskovitom zemljištu i pri jako suvim uslovima; manje koncentracije gasa ubijaju krticu i glodare sporo i nehumano; neuspešna alternativa su preparati koji oslobađaju ugljen monoksid, ugljen dioksid i sumpor dioksid. Postoje registrovana komercijalna sredstva – fumiganti kalcijum karbid (Nemačka, Srbija), Kao i zapaljive patrone sumpor dioksida i ugljen dioksida (Srbija), preparati mirisnih žlezda kuna (ponegde na tržištu). Zbog prirodne urbane travne površine kao i velike blizine ljudi fumigacija se potencijalno smatra neadekvatnom i ne bezbednom za primenu na ovim površinama.

Mast. inž. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović

[Autor]

Članci