Razne vrste glodara kao što su poljski miševi, poljske voluharice i hrčkovi, mogu da nanesu značajnu štetu strnim žitima. Tokom jeseni poljski miševi se hrane posejanim semenom, kao i tek niklim usevom. Strna žita pored lucerke i deteline spadaju u grupu useva koji omogućavaju optimalne uslove za život poljskih glodara. Kritičan period je od nicanja pa sve do klasanja strnih žita. Zbog toga se i većina hemijskih mera za suzbijanje glodara u žitima sprovodi krajem jeseni i početkom proleća. Za sitne glodare koji ne padaju u zimski san pšenica je vrlo važna u njihovoj ishrani. Poljski miševi u godinama najezde mogu da unište čitave useve.
Suzbijanje glodara je vrlo složen zadatak jer su oni migratorne vrste, i kada na jednom mestu ostanu bez hrane napuštaju ga i prelaze na nove površine. Tako u slučaju masovnih pojava tretiranje jedne parcele nije dovoljno, jer i pored toga što se hemijskim merama redukuje njihova brojnost na parceli, preživele jedinke će migrirati na druge parcele. Samo sveobuhvatne akcije, koje podrazumevaju suzbijanje glodara na većim površinama mogu da daju pozitivne rezultate. Takođe je veoma bitno da se pri suzbijanju ne čeka najezda glodara već da se suzbijanje obavlja sistemski svake godine.
Agrotehničke mere značajno utiču na smanjenje brojnosti i gustine populacija ovih vrsta. Od velikog su značaja blagovremena žetva strnih žita sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova, duboko oranje. Hemijske mere borbe podrazumevaju primenu rodenticida na bazi bromadiolona, cinkfosfida, natrijum selenita, varfarina itd. Postavljanje mamaka se obavlja u jesen i proleće. Mamci se postavljaju u jame i prekriju sa zemljom da ne bi došlo do trovanja divljači i stoke.
U suzbijanu ovih štetočina prednost treba dati agrotehničkim merama borbe.
Zoran Panajotović,dipl.inž.
Panajotović Zoran
Panajotović Zoran