[Jovanović GordanaUčesnik]

U cilju uspešnog suzbijanja bakterije E. amylovora treba preduzeti niz odgovarajućih mera i to: administrativne mere, agrotehničke mere, gajenje otpornih sorti, mehaničke mere, hemijske mere, biološke mere, integrisane mere zaštite.

Administrativne mere zaštite Radi sprečavanja dospeća bakterije E. amylovora u rejone i zemlje gde do sada ovaj patogen nije registrovan svaka država uvoznica donosi odredjenu zakonsku regulativu, pravilnike i uredbe kojima je regulisana kontrola zdravstvenog stanja biljaka preko državne granice sadnica i kalem grančica, sejanaca, izdanaka i dr.

Agrotehničke mere zaštite Prilikom podizanja voćnjaka treba saditi zdrav, kontrolisan, sertifikovani sadni materijal. Treba izbegavati zemljišta lošeg mehaničkog sastava, slabo ocedna, suviše bazna ili suviše kisela zemljišta. Ukoliko je zemljište zabareno poželjno je vršiti odvodnjavanje.Voćnjake ne podizati u pravcu duvanja dominirajućih vetrova, jer se bakterija tada lakše širi. Ukoliko se u blazini nalaze biljke spontane flore – divlja kruška i glog poželjno ih je ukloniti. Zemljište mora biti pH vrednosti od 5,5 do 6,5. Ne preporučuje se gajenje grahorice, lucerke i drugih biljaka koje zemljište obogaćuju azotom koji utiče na povećanu bujnost biljaka i intenzivniji porast mladara. Fosforna i kalijumova djubriva nemaju nikakvog uticaja na jaču pojavu i razvoj bakterijeE.amylovora. Ne vršiti prekomerno navodnjavanje voćaka. Ako se vrši zalivanje ovu meru obavljati natapanjem ili zalivanjem u brazde, ne nikako orošavanjem, kako se ne bi povećavala relativna vlažnost vazduha. Ne koristiti pčele za oprašivanje, jer su one istovremeno i vektori bakterije. Izbegavati kasnu obradu zemljišta koja podstiče razvoj novih zeljastih mladara koji su osetljivi prema bakterioznoj plamenjači. Vodopije i izdanke tokom vegetacije treba obavezno uklanjati.

Gajenje otpornih sorti na E. amylovora Biljke domaćini E. amylovora ispoljavaju različitu osetljivost, odnosno otpornost prema parazitu. Zbog toga, prilikom podizanja zasada treba posebnu pažnju obratiti na sortiment. Potrebno je odabrati sortu koja je istovremeno otporna na E. amylovora ali i sortu sa dobrim pomološko-agrotehničkim osobinama. Veoma osetljive sorte jabuke su: ajdared, jonagold, jonatan, gala,gloster, pinklejdi, breborn, fudži i podloge M 9, M 26, M 27, P 2, P16, P 22 i dr. Umereno otporne sorte jabuke jesu: zlatni delišes, greni smit i podloge MM 106, MM 111 i dr. U otporne sorte jabuke spadaju: crveni delišes, liberti, prima, prisila, priam, splendor, enterprajs i podloge M 7, robusta, ženeva 11, 30 i 65. Najosetljivije sorte kruške su:viljamova,pasakrasana, kaludjerka, butira, santa marija, abatafetel, boskova bočica i podloge dunja M A i B 29. Srednje osetljive sorte kruške su: junska lepotica, julska šarena, košija rana i žifardova. Sorte dunje, leskovačka i vranjska i bugarska sorta pazardžik veoma su osetljive prema E. amylovora. Veliku osetljivost prema E. amylovora ispoljavaju i glog,vatreni trn, oskoruša, japanska mušmula, dunjarica i stranvezija.

Mehaničke mere zaštite Primena mehaničkih mera zaštite u suzbijanju E. amylovora ima vrlo veliki značaj. Ove mere se obavljaju tokom zimskih i letnjih meseci, a zasnivaju na mehaničkom uklanjanju obolelih biljnih delova – mladara, tanjih i debljih grana, odstranjivanju rak-rana sa obolelih grana, kao i krčenje jače obolelih stabala. Tanje grane treba rezati na 30 cm ispod obolelog tkiva, a deblje grane treba uklanjati na 50 cm ispod zaraženog tkiva. Obolele, orezane biljne delove treba izneti iz voćnjaka i obavezno spaliti. Kada se mehaničke mere zaštite obavljaju tokom zimskih meseci dezinfekciju pribora za rezidbu voćaka proizvodjači ne moraju vršiti, ali ako se obavlja letnja rezidba voćaka onda je obavezna mera dezinfekcija pribora za rad, makaza i testera, kojima se odstranjuju oboleli biljni delovi. Za dezinfekciju pribora za rad najčešće se koristi 70 % etil alkohol ili 10 % natrijum hipohlorit. Nakon obavljenih mehaničkih mera povredjena mesta treba dezinfikovati 70 % etil alkoholom, a zatim premazati kalemarskim voskom. Rak-rane treba odstraniti sasecanjem ili ljušćenjem, zahvatajući pritom zdravo tkivo. Tako povredjena mesta takodje treba dezinfikovati 70 % etil alkoholom ili 10 % natrijum hipohloritom i premazati voskom. Ukoliko je infekcija stabala izuzetno jaka, gde su stabla u potpunosti suva i nekrotična, preporuka je da se izvrši eradikacija (krčenje) takvih stabala, odnosno celog zasada i obavezno spaljivanje iskrčenih voćaka.

Hemijske mere zaštite Primena hemijskih mera zaštite ne daje zadovoljavajuće rezultate u suzbijanju Eamylovora. Preparati na bazi bakra do sada su dali najbolje rezultate. Njihova primena se preporučuje u fazi mirovanja voćaka (s jeseni nakon opadanja lišća i s proleća pre početka vegetacije). Tokom vegetacije bakarni preparati se mogu primeniti, ali u uslovima vlažnog vremena mogu prouzrokovati fitotoksičnost na lišću i plodovima. U Francuskoj za suzbijanje Eamylovora registrovan je preparat Alliete, dok je kod nas ovaj fungicid namenjen za suzbijanje plamenjače na krastavcu. Primena antibiotika – Kasumin, Agrimicin,Teramicin, Streptomicin – sulfat i dr., efikasni su za suzbijanje bakteriozne plamenjače, Medjutim nisu toliko u upotrebi zbog nepovoljnog delovanja na čoveka i domaće životinje.Problem oko primene antibiotika u biljnoj proizvodnji jeste pojava rezistentnih sojeva bakterije prema ovim supstancama. Antibiotik Kasugamicin može ispoljiti fitotoksično dejstvo na tretiranoj biljci, medjutim pošto daje dobre rezultate u suzbijanju bakteriozne plamenjače, a nema primenu u medicini i veterini, njegova primena u biljnoj proizvodnji postaje sve aktuelnija. U našoj zemlji primena antibiotika nije dozvoljena. U poslednje vreme sve se više primenjuju regulatori rasta u zaštiti od Eamylovora. Ukoliko se koristi preparat na bazi proheksadion kalcijum dolazi do sprečavanja bujanja i intenzivnog porasta mladara, medjutim ne može se sprečiti infekcija cvetova. U tkivu tretirane biljke stvaraju se hemijska jedinjenja koja sprečavaju razvoj bakterije Eamylovora. Acibenzolar metil se takodje koristi u suzbijanju bakteriozne plamenjače, čime se utiče na povećanje otpornosti tkiva biljke domaćina prema Eamylovora. Biološke mere zaštite Biološke mere zaštite od E.amylovora podrazumevaju primenu saprofitnih bakterija koje ispoljavaju antagonistički efekat prema ovom parazitu. Najpoznatiji biološki preparati jesu Blight Ban na bazi bakterije Pseudomonas flavescens, Serenade na bazi bakterije Bacillus subtilis i preparat Blossom Bless na bazi bakterije Pantoea agglomerans. Etarska ulja raznih biljaka se takodje koriste u zaštiti od Eamylovora. Preparat Bio Zell 2000-B na bazi etarskih ulja biljke Thymbra spicata ispoljava izrazitu efikasnost u suzbijanju bakterije. Integrisane mere zaštite Integrisane mere zaštite podrazumevaju skup svih napred navedenih mera – administrativnih, agrotehničkih,mehaničkih,hemijskih,bioloških, zatim gajenje otpornih sorti u cilju što efikasnijeg suzbijanja bakterije E.amylovora. Poželjno je praćenje meteoroloških parametara u voćnjaku, kao i podataka o parazitu radi prognoze bakterozne plamenjače. Fenološke faze kada je potrebno obaviti tretiranje u cilju suzbijanja E amylovora jesu: faza kada je 5 % otvorenih cvetova, kada je 50 % otvorenih cvetova, faza punog cvetanja ili nakon svakih 3-5 dana,a posebno kada je tokom faze cvetanja toplo sa temperaturom preko 18,3 0C i relativnom vlažnošću vazduha preko 60 %. Nakon pojave grada, olujnih vetrova, olujnih kiša potrebno je u roku od 24 sata izvršiti tretiranje hemijskim preparatima. Nakon završetka vegetacije treba primeniti neki od preparata na bazi bakra uz dodatak 1-2 % belog ulja. Kada je u pitanju bakteriozna plamenjača poželjno je često vršiti zdravstvene preglede zasada radi uvida u zdravstveno stanje i blagovremenih intervencija u cilju primene adekvatnih mera zaštite.

Prognoza pojave E. amylovora Cilj prognoze bakteriozne plamenjače jeste da se na osnovu fenološkog razvoja,osetljivosti voćaka prema E.amylovora i neophodnih uslova za razvoj patogena (temperatura, padavine) predvidi da li će se ostvariti infekcija, to jest da li će se bolest pojaviti ili ne. Prognoza bakteriozne plamenjače nije nimalo laka, ali se ipak, zapažaju dobri rezultati u praksi. Napre je radjena prognoza samo na osnovu parametara – temperature od 18,3 oC i relativne vlažnosti vazduha preko 60 % tokom faze cvetanja voćaka, medjutim ovi parametri nisu bili dovoljni za prognoziranje patogena. Kasnije su razradjeni modeli MARYBLIT i COUGARBLIGHT pomoću kojih se kompjuterskim uredjajima utvrdjuje pogodno vreme za razvoj bolesti i na bazi ovih podataka daje se preporuka za prskanje zasada voćaka u cilju suzbijanja E.amylovora.

[Autor]

Članci