Na pojavu kruškine buve utiče veliki broj faktora, od kojih su najznačajniji preterano đubrenje azotom, bujnost zasada, gustina sklopa, jačina rezidbe, osetljivost sorte, navodnjavanje, i sl. Usled dugotrajne primene insekticida širokog spektra delovanja i uništavanja prirodnih neprijatelja – predatora, a i zahvaljujući izrazitoj sposobnosti prilagođavanja insekticidima, stvoren je prostor za razvoj ove štetočine.
Suzbijanje kruškine buve u vegetaciji je veoma teško. Razlozi za to su zbog malog broja efikasnih preparata i mogućnosti nastajanja rezistentnih sojeva. Međutim, ukoliko se u toku vegetacije vrši zaštita kruške insekticidima koji ne uništavaju prirodne neprijatelje C. pyri, oni će prilično efikasno održati nisku brojnost ove štetočine. Najbolje je da se tretmani protiv ove štetočine izvode u doba mirovanja vegetacije.
Najefikasnija zašita se postiže ukoliko se počne sa tretmanom jaja zimske forme. Sa tretiranjem se počinje kada se u 100 otresanja nađe 50 i više imaga C. pyri i to u vreme kada još nije opalo lišće (septembar), Na taj način će se obuhvatiti ženke koje odlaze u mirovanje. Sledeći tretman treba planirati u rano proleće, nakon izlaska ženke iz zimske pauze, Zimski tretman treba sprovesti po sunčanom danu, u najtoplijem delu dana. Prve letnje generacije se pojavljuju sredinom maja i početkom juna, kada treba se planirati tretman. Kasnije u toku leta generacije su izmešane i primena insekticida treba da bude u skaldu sa očuvanjem prirodnih predatora ove štetočine.
Preporučuje se primena mineralnog ulja i insekticida (piretroida), a u zavisnosti od razvojnog stadijuma u kom se nalazi kruškina buva, preporučuje se neki od preparata na bazi sledećih aktivnih materija: deltametrin, cipermetrin, alfa-cipermetrin, bifentrin, lambda-cihalotrin, hlorpirifos, mineralno ulje, abamektin, diflubenzuron, piriproksifen, spirodiklofen i sl.
Onć Jovanović Eleonora
Onć Jovanović Eleonora