Oštećenja od krompirovog moljca se primećuju tek tokom vađenja krompira, ali najčešće ipak u skladištu, gde u povoljnim uslovima štetočina nastavlja da se razvija, praveći sve veće štete, koje mogu biti tako velike da su semenske krtole neupotrebljive, a merkantilne se teško prodaju na pijaci. To je leptir koji je štetočina krompira i u polju i u skladištu, pri čemu veće štete nanosi uskladištenom krompiru. Ako se štetočina sa krtolama useli u skladište, u kasno leto, dok je još toplo, a skladište se ne hladi, vrlo brzo nastavlja razvoj praveći mnogo veće štete na krtolama. Tada su mere suzbijanja ograničene na sprečavanje razvoja prisutne štetočine, ali i sprečavanje doletanja štetočine sa okolnih polja ili iz drugih skladišta. U skladište ne unositi oštećene krtole, u kojima mogu da se nalaze larve moljca. U skladištu krompira održavati temperaturu ispod 90C (donji prag razvića), a najbolje od 5-80C. Na vrata, prozore, ventilacione otvore skladišta postaviti anti-insekt mreže, kako bi se onemogućio ulazak novih štetočina, ali i izlazak onih koji se razvijaju na uskladištenim krtolama. U podrumima i podnim skladištima ako je moguće održavati temperaturu do 16 0C pri kojoj nema piljenja gusenica iz jaja. Skladišne površine (podove, zidove i plafone) praznih skladišta mogu se tretirati insekticidima na bazi malationa, pirimifos-metila, cipermetrina i deltametrina. Vreće sa krtolama u tom slučaju treba dobro pokriti folijom nakon primene ovog insekticida, kako bi se obezbedili što bolje delovanja parama sredstava. Unošenje robe u tretirana prazna skladišta je dva dana posle primene. Kod manjih količina uskladištenog krompira (u gajbama, vrećama ili u gomilama) može biti korisno mešanje krtola sa talkom, osušenim pepelom, peskom i slamom, kao i držanje u magacinu zajedno sa belim lukom, bosiljkom i sličnim aromatičnim biljkama.
Zoran Panajotović,dipl.ing.
Panajotović Zoran
Panajotović Zoran