[Miletaković SandraUčesnik]

Suzbijanje korova u organskoj proizvodnji se ne može izvoditi izolovano od ostalih mera nege useva koje se primenjuju, što znači da je neophodan integralni pristup u rešavanju ovog problema. Slično važi i za konvencionalnu proizvodnju, sa razlikom što se mogu primeniti i pesticidi i đubriva. U organskoj proizvodnji je neophodo pažljivo razmotriti strategiju suzbijanja, a da se u isto vreme misli i na dugoročne posledice na agroekosistem. To zahteva dobro razumevanje celukopnog sistema proizvodnje useva ili zasada. Mnoge mere za suzbijanje korova utiču na ostale osobine agroekosistema, kao što su: struktura zemljišta, sastav hranljivih materija, zahtevi za mehanizacijom, kao i naredni usevi koji se mogu primeniti u plodoredu. Ovo čini svaku poljoprivrednu površinu jedinstvenom, tako da isti usev u različitim regionima zahteva drugačiji pristup u suzbijanju korova.
Kako bi se izabrale adekvatne mere u suzbijanju korova, neophodno je planiranje početi od: plodoreda, hranljivih materija u zemljištu i strukture zemljišta, izbora useva, kultiviranja, odabira tehnike setve i sadnje, tehnike proizvodnje useva, mehaničkog suzbijanja korova i plevljenja.
Poznavanje biologije korova, naročito u odnosu na reprodukciju i dinamiku populacije je neophodan preduslov za uspešno suzbijanje korova. Postoji i potreba da se izbalansiraju štetni aspekti rasta korova u odnosu na bilo koji korisni aspekt, naročito njihovu ulogu kao hrane ili domaćina za štetočine useva i bolesti, protiv održavanja prirodnih predatora i hrane ili sklonište za vredni svet divljine. U razvoju strategija suzbijanja korova i planiranju detaljnih taktika neophodno je istaći neophodnost dugoročnog pristupa. Često će strategije sadržati niz odluka koje mogu da sadrže planiranu primenu herbicida, ali trebalo bi da sadrže i nehemijske metode. Jasno, važno je sprečiti unošenje novih korova, te su važni čistoća semena i redukcija širenja semena korova preko slame, stajskog đubriva ili mašina.
Plodored useva ima važnu ulogu. Izbegavanje stalne obrade polja sa istim usevom je od suštinske važnosti za sprečavanje selekcije dobro adaptirane korovske flore.
Selekcija konkuretnih sorti useva može da igra ulogu u sprečavanju rasta korova. Proizvođači ratarskih useva koji se služe konvencionalnim sistemima za zaštitu uzimaju ovo u obzir prilikom odabira sorte, za razliku od onih koji nameravaju da gaje usev organski , kada uzgajivač mora da optimizira sve aspekte suzbijanja korova. Od naročite važnosti je sposobnost sorte da proizvede potpuno zatvoren biljni sklop što ubrzava zasenčavanje unutar reda. Ovo može da dovede do uspešnog suzbijanja korova. Vrste useva koje brzo klijaju i brzo se formiraju (npr. žitarice) znatno više sprečavaju rast korova od drugih, kao što su to mnoge povrtarske vrste kojima treba dugačak vremenski period za proizvodnju zatvorenog biljnog sklopa. Konkurentnost useva može se povećati i drugim agronomskim načinima, kao što su: biljna ishrana, manji međuredni razmak, primena veće količine semena tokom setve.
Inkorporacija biološkog suzbijanja korova je atraktivna,a ideja podržavanja prirodnih neprijatelja je prihvatljiva sve dok su introdukovani neprijatelji blisko povezani sa ciljanim korovom, a ne prenose se na druge vrste. Biološko suzbijanje je teško uspostaviti, ali održavanje može biti isplativo.
Ima mnogo opcija za mehaničko suzbijanje korova. Od mehaničkog suzbijanja korova često često ima i drugih koristi kao što je provetravanje zemljišta.
Problemi sa korovima u slabo konkurentnim usevima mogu biti redukovani uzgojem visoko konkurentnih useva pre njih u plodoredu. Usev koji je čist, kao krompir, u plodoredu će smanjiti broj korova u sledećem usevu, pod uslovom da se krtole krompira ne ostavljaju u zemljištu nakon vađenja da se ne bi prouzrokovao problem sa samoniklim krompirom. Međutim, održavanje određenog plodoreda samo zbog suzbijanja korova teško može biti opravdano. U organskim sistemima, drugi faktori, uključujući izbegavanje štetočina i bolesti, potreba za balansiranjem nivoa plodnosti zemljišta i ekonomska pitanja takođe određuju redosled setve. Na nekim zemljištima poboljšana drenaža može da pomogne u eliminisanju korova kojima pogoduju vlažni uslovi. Na laganim do srednjim zemljištima dobro oformljen plodored bi trebalo da izbegne potrebu za neprofitabilnim periodom ugarenja da bi se redukovali višegodišnji korovi. Uključivanje pokrovnih useva proširuje mogućnost za obezbiđavanje varijacije unutar plodoreda u vreme kada bi zemljište inače ležalo neposejano. Izbor pokrovnog useva zavisi od njegove svrhe, ali važno je da pokrovni usev ne obezbeđuje zeleni most za štetočine i bolesti. Brzi rani razvoj i formiranje gustog lisnog sklopa su karakteristike potrebne za suzbijanje korova. Pokrovni usevi se često seju u jesen i skidaju pre nego što se sledeći usev poseje u proleće.
Obrada zemljišta se često klasifikuje kao primarna, sekundarna i tercijarna. Oranjem se uništavaju potencijalne jednogodišnje korovske populacije pomeranjem nedavno rasutog semena ispod dubine sa koje će klijati. Ovo može da dovede do dugoročnih problema, jer seme može da opstane u banci semena dok se ne vrati na površinu zemljišta sledećim obradama. Jednogodišnje širokolisne korovske populacije mogu da se smanje, ali višegodišnji i travni korovi često povećavaju gustinu sa redukovanom obradom. Poznato je da se u organskim poljoprivrednim sistemima brojnost višegodišnjih korova povečava, a u zavisnosti od korova, periodično oranje može biti neophodno da bi se zadržali na nivou koji se može kontrolisati.
Sekundarna obrada koristi se za pripremu setvene leje. Fina, usitnjena leja čini setvu i sledeće operacije suzbijanja korova lakšima, ali ohrabruje veće nicanje korova. Tercijalna obrada je u suštini mehaničko suzbijanje korova u rastućem usevu, a zasnovano je prvenstveno na mehaničkim i termalnim metodama, kao i korišćenju malča. U skorije vreme se koristi i termalno suzbijanje korova, u kome se visoka temperatura koristi za uništavanje korova. Uništavanje korova plamenom može se koristititi unutar redova useva. Njegova primena pre nicanja klijanaca može da omete ovaj proces, stoga je korisno za sporonicajuće useve, a često se koristi za povrće.
Sandra Miletaković, dipl. inž.
PSSS Kruševac

[Autor]

Članci