[Grbić JelenaUčesnik]

Korovska vegetacija u agrofitocenozama strnih žita predstavlja veliki problem, jer štete od nje mogu biti velike. Kod nas je prisutno oko 40 vrsta korova koji se javljaju u strnim žitima, od kojih dominiraju 23 vrste i one su stalno prisutne, u većem ili manjem broju. Gajenje strnih žita, radi ostvarivanja visokih prinosa, moguće je primenom visokorodnih sorti i vrhunske agrotehnike, uz korišćenje hemijske zaštite. Korovi u strnim žitima negativno utiču na rast i razvoj, kao i na kvalitet i visinu prinosa kod strnih žita. Pošto su stalna konkurencija žitaricama za hraniva, vodu, svetlost korove je potrebno držati pod kontrolom. Njihovim uništavanjem sprečava se širenje bolesti i štetočina, sprečavaju se problemi u narednim usevima i olakšava se žetva. Mere suzbijanja korova u strnim žitima mogle bi se podvesti pod indirektne i direktne. Osnovna indirektna mera je setva čistog semenskog materijala. Neophodno je koristiti sertifikovan materijal, za koji je utvrđeno da ne sadrži primese semena korovskih biljaka. Ukoliko se čisto seme koristi u toku dužeg niza godina, i to u kombinaciji sa plodoredom i drugim agrotehničkim merama, doći će do smanjenja opšte zakorovljenosti. Pod direktnim merama suzbijanja korova podrazumevaju se agrotehničke i hemijske mere. Pravilnim i na vreme izvedenim agrotehničkim merama (obrada zemljišta, plodored, setva, đubrenje) smanjuje se potencijalna zakorovljenost zemljišta semenom i podzemnim organima vegetativnog razmnožavanja, čime se stvaraju uslovi za brži rast i razvoj useva i povećava njegova konkurentska sposobnost. Najzastupljeniji i najznačajniji način suzbijanja korova ipak predstavljaju hemijske mere suzbijanja, tj. upotreba herbicida. U odnosu na spektar svog delovanja, herbicidi za primenu u strnim žitima se dele na one za primenu na površinama gde dominiraju uskolisni korovi i one za primenu na površinama gde dominiraju širokolisni korovi. U zavisnosti od toga koje korovske vrste dominiraju u usevu, primenjuju se preparati sa jednom ili više aktivnih materija, kao i njihove kombinacije. Herbicidi se primenjuju od setve, pa do pojave drugog kolenceta, a manji broj njih se primenjuje i do pojave zastavičara. Uglavnom se primenjuju posle nicanja useva. Neophodno je posebnu pažnju obratiti na činjenicu da su različite vrste strnih žita različito osetljive na iste herbicide. Zbog toga je neophodno koristiti samo one herbicide koji imaju dozvolu za primenu u određenim žitima. Upotreba herbicida je uslovljena sa još dva faktora: razvojnim stadijumom useva i korova, zbog različitog stepena osetljivosti useva i korova na dejstvo herbicida u različitim fazama razvoja. Najosetljiviji usev na dejstvo herbicida je ovas, i u njemu se smeju koristiti samo preparati na bazi dve aktivne materije: – fluoksipir-metil-heptila: STARANE, (primenjuje se kada su usevi u fazi 3 lista pa do pojave zastavičara, u dozi od 0,4-0,8 l/ha u uslovima slabe zakorovljenosti i 0,8-1,2 l/ha u uslovima jake zakorovljenosti); – bentazona: BASAGRAN, DELTAZON, BENTAZON, GALBENON, BEVEZON (primenjuju se u bokorenju, kada su korovi u fazi 2-6 listova u dozi od 4 l/ha). Preparati na bazi ovih aktivnih materija deluju na jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove. Herbicidi koji sadrže druge aktivne materije mogu ispoljiti fitotoksično dejstvo na ovsu! Raž je takođe prilično osetljiv na dejstvo herbicida. U njemu se mogu koristiti preparati na bazi fluoksipir-metil-heptila i 2,4-D. Dejstvo se ispoljava takođe na jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove. Vreme upotrebe i doze preparata Starane su iste kao za ovas, a od preparata na bazi 2,4-D, na našem tržištu su prisutni: – MONOSAN HERBI, DIKOCID, HERBOCID, POLJOSAN, DEHERBAN (primenjuju se od sredine bokorenja do početka vlatanja, u dozi od 1,5-2,5 l/ha); – DEHERBAN KOMBI-MD (primenjuje se od sredine bokorenja do početka vlatanja, u dozi od 4 l/ha). Herbicidi koji sadrže druge aktivne materije mogu ispoljiti fitotoksično dejstvo na raži! Pšenica i ječam su pogodni za primenu većeg broja herbicida. Herbicidi navedeni za primenu u ovsu i raži mogu se primenjivati i u ovim usevima. Pored njih, od preparata koji deluju na jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove, mogu se koristiti i: – CAMBIO, AVALON (primenjuju se kada je usev u fazi 3-4 lista, a korovi 2-4 lista u dozi od 1 l/ha); – MATON, LENTEMUL-D, ESTERON (primenjuju se od sredine bokorenja do pojave drugog kolenceta, a korovi su u fazi intenzivnog porasta u dozi od 0,5-0,8 l/ha za Maton, 0,75-1 l/ha za Lentemul-D i 0,8-1 l/ha za Esteron); – LINTUR (primenjuje se kada je usev od 3-4 lista do bokorenja, a korovi 2-4 lista u dozi od 150-180 g/ha); – LONTREL, HEMOKLOP (primenjuje se posle nicanja, kada je palamida 10-15 cm, kamilica 4-6 listova, a ostali korovi 2-6 listova u dozi od 0,9-1,2 l/ha); – SECATOR (primenjuje se od 3 lista do pojave zastavičara u dozi od 150-300 g/ha). Od preparata koji deluju na jednogodišnje travne i širokolisne korove mogu se koristiti: – STOMP, ZANAT (primenjuju se posle setve, a pre nicanja ili posle nicanja do bokorenja u dozi od 4-6 l/ha), i to samo u pšenici.
NAPOMENA: PRILIKOM UPOTREBE BILO KOG PREPORUČENOG PREPARATA, STROGO SE PRIDRŽAVATI UPUTSTVA PROIZVOĐAČA I SPROVESTI SVE NEOPHODNE MERE OPREZA!

Jelena Marković, dipl. inž.

[Autor]

Članci