Добро сушеним сеном сматра се оно које садржи 15-17% влаге. Такво сено се може дуго да се чува до момента употребе, без опасности од појаве плесни или трулежних микроорганизама. у првој фази након кошења, биљне ћелије су још увек живе и обављају одређене животне функције. услед тога се троше хранљиве материје, пре свега растворљиви угљени хидрати, а у мањој мери разлагање скроба и протеина. Након сушења, када количина влаге у биљкама падне испод 40-45%, па до нивоа од око 20%, одвијају се процеси само разградње хранљивих материја, а у првом реду беланчевина. Највећи губици при ломљењу и опадањем лишћа. Ово је изразито изражено код легуминоза, где се лишће брже суши од стабљике. Тако на пример, а при укупној влази покошене и просушене масе од 30-35%, лишће садржи свега 10% влаге, а стабљике око 50%. Сушење покошене масе може да се обавља на земљи, на дрвеним направама и дехидраторима. Сушење на земљи може да се изводи у откосима, таласима, гомилама или навиљцима. Најједноставнији начин, али и са највише губитака јесте обично сушење покошене масе на земљи односно где откос падне после кошења. Дуго лежање покошених откоса на земљи успорава регенерацију биљака. Најефикаснији начин сушења покошених легуминоза јесте у гомилама или навиљцима. Сушење на направама је много боље решење у односу на сушење на земљи, пошто се губици смањују за око 20%, хранљива вредност повећава за 15%, а добија се и већи садржај каротина, с обзиром да највећи део биљне масе при оваком сушењу није изложен директно сунчевим зрацима.
Александар Цанић ПССС Јагодина
саветодавац за сточарство
PSSS Jagodina
PSSS Jagodina